Godišnjica Nikole Čupića

КРОЗ КОСОВО 323

– — – – пен пп и пи инат па го а

частио. Тако једном угости и развесели лепо Јашар-пашу, да му је том приликом напоменуо и замолио га, да му поклони мало земље око цркве, и да му дозволи заградити као што приличи старом вакаву.

— Преки, побратиме, одговори бесни паша, сутра ћу ти сам одмерити, па заграђуј како ти је ћео.

И занста сутра дан изишао је Јашар-паша К цркви, и сам својим корацима одмерио ово мало дворишта што сада манастир има. Бесни паша неје ни сањао о хрисовуљи Милутиновој у десном олтару, у Којој проклиње свакога, који би јој што од толике огромне дароване баштине одузео и отео; али каква је судбина народна, таква је и његових цркава и манастира.

Поп Ристо настане с народом те заграде плотом изнастир, и саграде једну кућицу. По том после и једну повећу зграду подигну.

да време попа Танаска подиже се зид место плота, око двора, и набавише се књиге и друге црквене потребе. да време попа Аксе подигла се и трећа зграда у порти, а после тога подигли су приштевачки еснафи још један конак. Од тада је почела да води бригу и старање над манастиром и приштевачка црквена општина.

Школа у Грачаници. После прегледа цркве ушао сам у школу, која је у једном Бонаку манастирском, у оном што је са северне стране најближи олтару. Кад уђох у школу и назвах: Помози Бог децо! Одговор је био у један глас од свих: Бог ти помога господине!

Не знам чему више да се дивим у овом тренутку, да ли оној узвишеној старини и драгоценом споменику што нам га остави краљ Милутин, или овој овде живој цркви, овим анђелчиђима што су упрли очи у хене, а ја у њих. После краткога разгора с њима, рекох ни:

21•