Godišnjica Nikole Čupića

КРОЗ КОСОВО 333

о = | - –——— = | интерну АШ рташанииииатииивииуиианин нон _-- _—- --———— - ——--— ЕШ . ЕЕ

сродвика у Приштини обућара. Учитељ липљански причао ми је да та прича постоји у Липљану, и да се тај човек звао Ђока Војиновић, али да он тада неје умро, већ се после женио. Додао је још да је Војиновић ишао за један час и по од Липљана у Приштину и вратио св са “ ока клинаца. Његова је кућа, вели, најстарија, у Липљану, нико не зна откад је она ту, а за друге се све зна.

Тек кад ми је дошао стари поп Јован из Липљана, та жива историја, почео ми је причати овако: Јашарпаша је много пута насртао да развали стару липљанску цркву. Први пут је развалио припрату и од тога камења начинио онај мост на Ситници код Липљана. То је могло бити око 1804 године.

После је опет једним злим удесом хтео да развали и праву стару цркву. Почне гонити Србе да сами разваљују своју цркву, а он само да гледа, али се ни један неје хтео прихватити тога посла, сваки је избегавао, чудио се и крстио шта ће од њих још бити, и какве их још црње невоље очекују. На вику и дреку пашину и његових ћајалара нашао се неки сулудаст Србин из села, звали га Парађидија, те се попео на цркву и почео да руши, за њим се поткаче и неки Турци; али у један пут Парађидија занеми, уста му се узела, а Турцима ноге! Кад то чудо види Јашар-пата, одмах дозове попа Ђорђа, мојега оца, те је читао молитве и Турцима и Парађидији. Том приликом паша се јако поплашио, те нб само да неје кварио цркву, но је дао камена и пара да се начини припрата, коју је пређе развалио. ="

26 Тако је исто чинио Јашар-паша и с Грачаницом. Најире је скидао олово с манастира, те покривао џамије у Приштиви, па кад се је пободео наредно је да се Грачаница покрије ћерамидом, што је и учињено!