Godišnjica Nikole Čupića

80 ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА

своме широком, високом и кршном платоу истурила преко 20 кршних врхова.

Од Проклетије и њених врхова пошле су планинске косе једна водопађи зетској Лећом око Суоваре и Цема Клименатским, Кастратским и Хотским горама, и то је она која се спојила с јужним подгорјем комеким и затвара долину скадарску; друга се њена коса јужна спуштила на Маранај к Дривасту и Дриму, — Скадру и Бојани, —- и обје те косе савиле су се око скадарске долине у виду потковице.

Од главних планина Проклетија има уза се на југу Маранај, на западу Лећу и Грабон, на сјеверу Бећа-Кећу и Тројан, и на истоку Драгобију и читав низ планина до Богићевице на изворима дечанске Бистрице, од које даље иду планине у двије косе, једна сјеверу десном страном лимске долине | код вододјелница до пл. Цмиљевице и Рогозне, а друга истоку и веже се с Патриком.

Планине од извора Цема десном страном Врмоше у подгорју Проклетије до Гусиња ове су: Гроп-' зеза (Црне-рупе) Прделец, Тројан, Бећа-Кећа, (Бијело-зло) Годиља, Брада, Рудница, Бор Радоњчића, Мемина и над овима Проклетија.

Од Проклетије истоку изнад долине гусињске и плавске планине су: Подкобила, Драгобија, Демировица, Забела, Враница, Трокуза, Мрковица, Кошутица хотска, Кошутица Реџића, Оролац, Бјелаја, Рид Вељи, Рид Мали и Ридско Језеро; Богићевица Мала и Богићевица Веља.

Овој коси у водопађи Ључе припада један вис који носи два назива у народу „Градац“ или „Караула“. Овај је вис уз планину Мемину изнад С. Будевице.