Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 9007

Од ових рушевина до црквине и оних развалина, што их чапред показасмо, има од прилике +—6 км.

На 10—15 метара, пошто се изађе из њива од Гробница, настају ливаде, и на њима се прво по једној једва приметној узвишици види камење од старих грађевина. Зидова над површином земље нема, те се не познају основи зграда; али, кад пођемо неколико корака, наилазимо на један земљани усек с обе стране од прилике за један а где-где и два метра нижи од површине осталога земљишта, који се протеже од истока из њива (тамо већ скоро изравњен) па иде средином ових развалина на југо-запад ка Сечком Потоку. Ширина је овог удубљена негде метар, а негде и више. Личи да је то била главна улица, па засута густим рушевинама, или је био какав канал, којим је протицала вода из Великог Језера. Ну ово последње има мање вероватноће. Данас је све то обрасло једноставним ситним и густим бусеном ливаде, те се не може разликовати шта, је управо било, док се не би откопавало; а поток, који данас од Великог Језера тече, удаљен је одатле за 100—150 метара јужније. Идући правцем југо-западу, пошто се пређе пут што води преко ливада, за Г. Заврату и Граничане, настаје блага стрмен, по којој се познају многобројније рупчаге од кућа; више идући западу, испод „Камена“ земљиште је стрменитије — такође са рупчагама — данас обрасло ниском растовом шумом која најпосле прелази у врло диван и млад забран. Године 1878. беше још посредини ових јама једна врло лепо очувана висока зидина од куће, која немаше ни крова ни дрвенарије. Ова зидина не види се с пута, јер се налази у малој удољини која се спушта од Камена ка Сечком Потоку. Ниже ове зидине, у самом углу што га чине поменути потоци, само место "вове се „Рупе«, а нешто ниже од њих, у Сечком По"току, Завраћани причају да има остатака шљакне које се ја не сећам, ма да сам туда пролазио.

То је био доњи и крајњи део насеља, а ми пођосмо од средине његове. Идући на исток, поред „Малога«“ ка „Великом Језеру“, која су данас оба скоро засута, има такође неравнина и рупчага, те тај по природи равни прослор земљишта чине управо брежуљкастим. Од пута,