Hemija : za srednje škole

Аморфан угаљ је црн, нетопљив и нерастворан. Кад је усијан гори на ваздуху, а једини се непосредно и са сумпором и Флуором. Раствара се у растопљеном гвожђу. одакле, при стињавању, кристалише као графит.

Фосилни угаљ. Постао је из њекадашњег биља, које се је у земљи угљенисало. Према томе докле је дошао тај процес угљенисања, разликујемо три врсте Фосилног угља: мрки угаљ, намени угаљ и антрацит. Мрки угаљ постао је у терцијерној перијоди и то у влази; он се је само у пола угљенибсао, а по где што ни толико, те изгледа као дрво (лизнит). Камени угаљ старији је; он је постао у карбонској Формацији и то у сувоти и топлоти, с тога је јаче угљенисан, па је усљед тога црн и смоласт. Антрацит је још старији, често се на саме вруптивне стене наслања, и тако је од те јаке топлоте угљенисан скоро потпуно. Фосилни угаљ важно је гориво данашњој индустрији.

(ем овог Фосилног угља, који је некада у геолошкој прошлости постао, имамо га који се данас ствара, а то је тресет. Тресет постаје по барама и подводним местима из барског биља, које на тим местима, живи и умире, п из шумског шушња, који буице у та места сносе. У тресету је угљенисање тек одпочело, и поједине биљке могу се у њему распознати.

Угљенична једињења. Поменуто је да су угљенична једињења многобројна и да ћемо их у засебном одељку —

у Органској Хемији проучити. Овде ћемо изнети само његов оксид и сулфид.

Угљен-диоксид 00,. Отвара се дисањем, горењем и

труљењем органских тела, зато га има у ваздуху, земљи

и у свима водама. Од карбоната калцијумов се налази најчешће и највише.

Угљен-диоксид добија се из неког карбоната (мермер, креда, магнезит) растављајући га киселинама:

бабо, + Н,80, = баво, = 00, += H,O