Istorija jednog francuskog seljaka

109

сви попови, који се нису хтели заклети народу де ће му бити верни.

А наш ђенерал Лафајет дигне се тада е војском и пође право на Париз, да ослободи цара; но скупштина га проглиси за издајника домовине, а тај се. јунак поплаши и умакне- Немцима. Немци су већ били продрли у нашу земљу и домакли се до вароши Лонгви и спремали се да освоје ту варош. А у вандејском окружију попови и господа тако су били помутили народ, да су тамошњи сељаци подигли се заједно с тосподом против нас сељака, против своје браће. Ето. колико су нам јада и невоља начинила та господа... У том нам тако дође и јесен. Навалише неке кише, магле и зима. Ту баш чујемо да се Немци подалеко. од наших вароши провлаче у нашу земљу. Куљали су, куљали, боже, ка' мрави кад помиле, мислиш нигде. им нема краја... Само су пролазили поред нас на датело, а нису нас дирали, а ми смо једнако седели у вароши Ландау. Најпосле нам се довади тако седење у залуд, те се поче поговарати: „Што седимо и дангубимо овде, кад смо дошли да војујемо, а ми бар да војујемо“. На Један пут изађе наредба од старетлине, да се епремамо и да маширамо ноћу на немачку варош Спир, и да је заузмемо. А у Спиру су били најбогатији немачки магацини. Дакле наше су старешине намеравале да овладамо немачким магадинима. То је и ваљало, јер у нас доиста није било никакве спреме. ( тога је и требало да се запљени Птто год, бар где год на страни....

Тако се подигне нас шес иљада. У вече изађемо: из Ландау. Ноћ је била мрачна и тавна, није се видио ни пре пред оком. Небо су били прекрили густи облаци, није било ни звезде ни месеца; ветар је