Istorija jednog francuskog seljaka

-(9

Сити као у Спиру, овде мал да сви не заглавимо... Но ту нам се, браћо, догоди једно чудо. Управитељ вароши Мајнца, кад виде да се ми епремамо да отмемо град, уплаши се и пошље нам посланике те нам јави да он оће да нам се преда. Он је обећавао да ће нам уступити варош и град, без боја, само да пропустимо њега да са својом војском мирно прође. Наше старешине пристану на ову понуду... Тако ти се ми лепо дочепамо Мајнца. И овде смо нашли магацине пуне свакога добра. Ту још чујемо, да је наша војска после једне велике битке освојила од Немаца велику варош Ворме. Сад је пошло како ти само душа, може зажелити.....

Слали су нас да освојимо још једну немачку варош но ту нисмо могли ништа учинити. Око двеста пљада Немаца навалило је ту на нас, а нас је било само двајестину иљада. Како ћеш се ту битиг Дође већ и зима, а ми једнако седимо у Мајнцу. Тако смо ту живили, док тек од једанпут дође у новинама, да су наши посланици узели цара на суд за његова неупутна дела и варанције. И онда се поче само о томе и говорити. Једни су говорили да цара са целом ње товом породицом треба прогнати из наше земље. Други су говорили да је то за њега још мало, њега треба казнити: јер је он много зла починио јадном народу само да угоди господи и поповима, ето, напујдао је Немце на нас и целу нам земљу у несрећу бацио. Баш у то време, некако ти пронађу на једном месту, у царевој соби, некаки гвоздених сандучић, пун пундат свакојаких артија и црквених рачуна. Претурај артије, претурај, док се једном нађе по њима да је цер милионе слао побеглој господи и поповима бунтовницима. Сад је јасно ка' дан за свакога, да

127