Iz raznijeh krajeva : pripovetke Sima Matavulja

ПИЛИПЕНДА: 189

— Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала, му, ако неће и онда му хвала, јер мт је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти...

Кљако га прекиде.

= Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!

— А, пасји сине, викну Џилипенда измахнувши штапином... чекај да ти притврдим ту вјеру!

Али Кљако побјеже.

Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снатом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака, се!