Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ПЕСМЕ, ПРИЧЕ И ДРУГЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 251

Плаво беше, Јагодо, плаво, беше, Јагодице! Плаво беше, мени мило беше.

Ади ми га, Јатодо, али ми га, Јагодице, Други преотеше,

Нв ме жалба што га преотеше,

Нег ме жалба што ме окумише.

Мен' кумише, брата деверише,

А братанче — младо барјактарче ! „Венчуј, куме, немо: да провлнеш !

Ја не клнем, валт ми срце клне:

„До недељу — „Кумова кумице !“

А до другу — „Млада удовице !“

А до трећу — „Моја суђенице !“

Кад се папроси девојка

Трава травпца, девојко ! Трава полеже, девојво : Баште по дворе, девојко ! | Мајће по свуте, девојко ! Брату по рамо, девојко ! Снахе по кајиду, девојко !

Кад се чини жито ва свадбу

Ореј се листом развија, Сред' зиму зеден да буде. Под њега седи Илија, Илија парев терзија; Златне сп узде он вије, Сребрна седла он шије, Оче да иде за Јелку,

За Јелку добру девојку. Далек' су Јелћи дворови, И каљни су вој друмови!

Кад иду ва девојку

Бре, удри, варди, девојко! Јелеп ти у двор урипи,

1 Кад се пева, припева св уза сваку врсту „Јагодо“, п „Јагодице.“