Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

36 НИШКИ ОБРУГ

цати доле у људе, у жене, п децу каоу какву зверад. Мното људи, жена п деце ту изгибе, и црква се нагрди и упропасти,

Године 1809, кад се оно, с пропасти на Каменици, српека мисао устави, толика нишка села принеше данак у главама да 60 озида онај необични споменик наших народних муба, да се озида Ћеле-Кула, која, хвала Богу п Краљу Милану, не оста неповајана.

Године 1834 повучена бп граница између нове српске кнежевине и турске царевине. Ниш, е целим округом, оста за том гравицом, у Турској.

Нишевљане то заболе до самота срца.

Миого пута. на разне начине, модише они Кнеза Милоша, да их пабави из турских руку. Кнез, Џи овој доброј вољи својој, није могао избавити их.

У почетку године 1885, у Нишу беше Мутесариф неки (Салиа-Палшеа, човек туп, п некако свезан. Поред њега беше доста Турака који су чинили велпка зла, а који би требало да другима не даду чинити зала.

Сељаци из 16 нишавских (села, незадовољни рђавим поступањем Турака, устану на оружје, и пшшу Кнезу Милошу:

„Пречеснејши милостиви господаре Милоше Обреновићу !

„Молимо Бога за твоје здравље. Ти и Бог данас! Спротиња кука, и плаче до Бога се чује! Данас што се зулум починија како се је сиротиња предала! Сердар искочија 50 човека Турчина. И одувуд Топовицу таја села сва је сиротиња у планину утекла: што беше за работу човек, он је вућу оставно; али Турци по кућах падоше: девојке при њих докараше од седам година, и њих ги посмешише. Сиротиња тебе се је покдонвла под твом крилу господаре!

„Прво седо Врело тебе се поклонило (2 човека Станко н Иван), друго село Кравље теби се моли (2 товека Пера и Милић), треће село Церје теби се поклања (2 Маринко п Павал) село Миљковац тебе се поклања (2 човека Јова и Опаса). 16 села тебе се поклањав, славни Господаре! Данас хоће сиротиња да изгине. Много зулум почињен ! Спротиња данас Турчину се покорпти не ће!

„Зашто Од зулума !

„Славни велики Господаре! Наша десна круна (2) Јануара 1885“.