Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

38 НИШКИ ОКРУГ

ним да неће више зулумћаре међ' истим народом шиљати, поставивши им ин особитог кнеза вилајетског, преко кога ће се изтјазавати у будуће налозн, предиисани Садразамом у Вучитрну бившу, 5 не више. Видећи дакле ја да је овако смирено, намерио сам да не идем у Ниш; но међутим будући да сам још јучер поручио по једном татарину 4. везиру, да ми једнога човека пошље овдеу Алексинац, 1 да ме извести: је ли све смирено или није, п лко није и буде ихтиза! ондаћ да и ја отрчим к њему и у колико је могуће да му помогнем Е устшпанију речене буне, будући да н Ваша Оветлост прима као комшија и као привржени цару, ревностно участије 5 усмиренију сваке буце, која би се на комшилуку појавила, п да сам на, тај конац од Ваше Светлости овамо на брзу руку послан, то ћу морати очекивата дапас на човека његовог овде, а јутрос и шисао сам му мало, као што ћете нидити из овде приложене копије. Пак ако ми пан одипше или пошље човека с известијем да је све кончено, ја ћу се сутра вратит натраг; ако ли пак поручи да к њему отидем, ја могу отићи часком пи даље ништа неђу говорити, кромје мало н“нвести му совјете Ваше против његови зулума, да их се окане, п точно онако као што сте ми устмено заповедили.

- Ако отидем до Ниша, гледаћу да окончам и за воденицу Мола-Са · линој мањој деци, ако ли не, писаћу одавде кпр Коста, нека то сврши.

„Целујући екут п деспицу јесам

Ваше . ветлости Покорњејши слуга »„У“ Алвксницу Аврам Петронијевиће 19 Јануара 1885

„О. П. Пашан сам послао оно српско писмо тек да види колико Ваша Онетлост учествује к усмпренију буне нишевачке; а оно турско задржао сам при себе.

Горњи“.

Одпета је ова буна била етишана, само не за дуго време. Јер

жалбе опет учестају Анезу Милошу. Између многих, ево једне:

„Спе писмо дати се у Крагујевац Господару у руцје јему.

„Светли Господаре, умилостиви се на нашу спротињу ! Спротиња много је изгинула : 800 човека бемо; остаде 100 човека; у твоју земљу пребегомо; твој Сердар бине, па не (нас) тера у турпи да идемо. Што отоше и они погинуше. Сва села пуста останула; ништа неје

! Потреба, непоља