Moj život i rad

130

бити такође сву преосталу енергију. Ова комбинација захтева много капитала и скуп знатног броја радника у једној истој фабрици. Али овај случај је изузетак. Индустрија ће се децентрализовати. Нема те вароши која би, кад се поруши, хтела да се васпостави таква каква је била. Варош је имала да одигра једну улогу, да изврши једно дело. Зацело, ни у селима се данас не би могло тако лепо становати да није било утицаја нз вароши. Задружујући се у великом броју људи су научили неке тајне које иначе не би никад научили сами у пољу. Хигијена, осветљење, друштвена организација, то је све резултат варошког искуства. Али, исто тако, у вароши су поникла и развила се сва зла од којих пати наше друштво. У малим заједницама, живот тече у сагласности са сезонама, нзван граница крајне беде и претеране раскоши, без иједне од силовитих криза и сукоба који унесрећују наше великоварошко становништво. Вароши у којама станује по милиона људи имају у себи нечег дивљег и претећег, док на тридесет миља одатле села живе, у миру и срећи, села која само преко новина чују за помахнитала комешања својих великих сусетки. '"Велнка варош је мртва маса. Све што јој треба донесу јој. Ако се превозна средства зауставе, живот у великој вароши престане. Она почне живети од резерви у радњама. Али те радње не стварају ништа, Варош се не може ни хранити, ни одевати, ни прибавити себи огрева ни стана. Услови живота и рада у вароши толико су вештачки да понекад револтирају природне инстинкте у човеку. Удесили се поступно, организује ли се, мало по мало, према потребама, довољна и јевтина електрична снага, то ће допринети више него ма шта