Moj život i rad

гсамо ако има прилике да је покаже. Зато не водимо никаква рачуна о прошлости: не узимамо- у службу прошлост једног човека већ самог човека., Ако је био у затвору не значи да ће се тамо опет вратити. На против, вероватно је да ће најбрижљивије избегавати да учини штогод слично. Наш одсек за примање особља не искључује, дакле, никога због његове прошлости. Долазио он из затвора Синг Синг или са Харвардарског Университета, узећемо га подједнако радо, не питајући га чак из које од ових установа носи диплому. Све што му тражимо јесте да хоће радити. Не водимо, понављам, никаква рачуна о ранијој ситуацији једног кандидата. Ако је прошао кроз добру школу, то ће му помоћи да авансује брже него други, али мора почети на првом степену лествида и доказати своју способност. Код нас је необично лако човеку да успе. Али има радника, који, ма да су врло марљиви у послу, нису способни да мисле; а нарочито да мисле брзо. Овај начин оцењивања натерује надзорника да остави на страну лична питања, да заборави све што није посао. Ако би бирао људе који му се допадају место оних који раде најбоље, његов извештај о стању морао би врло брзо да открије ту неправилност. Зато, кад бирамо раднике ми се руководимо начелом да треба гурати напред најбољег радника јер на тај начин чинимо да се радник сам гура. Нема никакве тешкоће у избору људи који ће се унапредити. Они се сами бирају, јер ма да се често говори о тешкоћи авансовања, већина радника више воли мирно занимање него поступно пењање. Опште је примљена теорија да је сваки јако жељан да поправи своју ситуацију; велики број ле-