Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

научни часопис Византиски Бременик 00јављивати у целини, 'у засебним придлогима ка појединим свескама, архиве појединих QC. Г. манастира. (В. и литературу под Хиландар.) Д. Анастасијевић.

СВЕТА ЈАНА, село у Хрватској, у За

требачкој Области, јастребарском срезу, од Јастребарскота 7 км (правац) к северозападу. Има 165 становника, поглаварство општине (2.962 становника), · римокатоличку жупу, пучку школу и пошту. С. Ј. ве први пут спомиње у попису жупа, загребачке бискупије 1501 са ознаком >у Подгорју«. Више (С. Ј. уз пут у Жумберак, развалине су старога жупаниског града Подторја, потоњег Турња, одажле (). Ј. под Турњем. Ј. М-н.

СВЕТА ЈЕЛЕНА, самостаном код Чаковца. (В. Међумурје.)

СВЕТА ЈЕЛЕНА КОД САМОБОРА. ВБ. Самобор.

СВЕТА ЈЕЛЕНА КОД СЕЊА. В. Сењ.

СВЕТА ЈЕЛЕНА КОД ЧАКОВЦА. [В. Међумурје. СВЕТА ЛУЦИЈА, црквица у ЈуранДвору код (Нове) Башке, на острву Крку. У њој се налази чувена. Башчанска, плоча. Самостан бенедиктоваца, чији је опат Добровит (споменут на Башчанској плочи) саградио са 9 браће редовника прквицу QC. ЈЛ., укинут је у 15 или 16 веку. Његове приходе прима, данас крчки би-

скуп, који има и титулу опат Свете Лу-

пије од Башке. Литература: В. Клаић, Крчки кнезови Франкашани (1901). J. M-n.

СВЕТА МАРИЈА на Мури. B. Mebyмурје. |

СВЕТА ПЛАНИНА. 1. Планина у ОСловеначкој, између река Саве - Медије, источно-североисточно од села, Ваче, а 9'5 км јужно од трга Мотника, односно 90 км западно-североваштадно од железничке станице Загорја. ШЦретежно је састављена од тријаског кречњака, и доломита, чији се слојеви пружају од залада на сток, 8 то је и орографеки правац (О. II На њој су највиши висови: кота, јак Ж поота, 788 м, Света opa (840 M), чијем је врху подитнут храм, и па 9832 M. О. П. је највећим делом покривена шумом. Јужно од ње пролазе железничка, пруга и друм ЈЉубљана—Литија—Зидани Мост, а северно, колеки пут ЈЉубљанаБреаје—Ваче—Загорје. 2. Брег у Оловеначкој, на извориштима. Реке (десне притоке (Савиње)-Грбовљице (леве притоке Саве)-Островице (десне притоке Вољске), 3 км северозападно од 'Прбовља, а 45 км источно-југоисточно од Велике Планине. (С. П. је висока, 985 м. Цела је под вегетацијом. (Северозаладно од ње је брдо Јавор. Џ. В.

село Ca павлинским

ОВЕТА СТОЛИЦА И СХС

СВЕТА СТОЛИЦА И СХС имају четири конкордата, од којих се два односе само на, католички део нашега народа, који се до 1918 налазио под Аустро-угарском монајрхијом. 1. Конкордат од 18/8 1855. између паше Пија, ТХ и аустриског цара, Фрање Јосифа. Овај је конкордат важио за целу Аустрију. Аустриска та је влада раскинула, 1870. 9. Конкордат од 8/7 1881 између паше JIaва ХШ и цара Фрање Јосифа са циљем, да у Босни и Херцеговини васпостави ка толичку црквену хијерархију. 3. Конкордат од 18/8 1866 између шаше Лава XII и црногорског кнеза Николе. 4. Конкордат од 924/6 1914 између паше Шија Х и Краља, Петра 1.

Црногорски конкордат одређује статут католичке цркве у Кнежевини Црној Лори. По њему је вршење католичке вероисповести слободно. Барског архиешископа, поставља паша, без мешања државних власти, али под условом, да његова личност буде по вољи црногорској влади, која му има плаћати из државне касе 5.000 франака тодишње. Шраво употребе старословенске литургије, дато 1248 од паше Инокентија ТУ, поновљено од. стране Бенедикта XIV и Шија У], потврђено је овим конкордатом.

ОНУ после ратова 1919 и 1913 шриступила, је орпска, влада регулисању верских Рата и закључила, је са Ватиканом 24|6 1914 конкордат у намери, да се заштите верски интереси католика. у Србији. У име Орбије канкордат је потписао Др. Миленко Веснић, а у име (О. (О. кардинал Мери дел Вал. Члан 1 изјављује, да ће се у Орбији римокатоличка вероисповест моћи вршити слободно и јавно. Члан 9 дели територију (СОрбије на београдску архиетискошију и на суфратанску скопоку етискошију. Шрва обухвата транице Србије пре Лондонског и Букурешког Мира 1913, а. друга ново-ослобођене крајеве. Београдски архиетископ и скопеки епископ зависиће, по члану 3, и у прквеним пословима непосредно и искључиво од (О. О. Оба ова. висока шрелата именоваће паша, по шретходном саопштењу кандидатских имена, српској влади, да ова види, да ли има разлога, политичке или приватне шрироде, који би том наименовању стајали на цшуту. Члан 6 одређује право на пенсију и годишње плате, које ће из државне благајне примати оба етискошпа. Текст заклетве, коју имају полагати Ha, верност краљу архиепископ и етископ па лази се у члану 7. Епискоши ће уживати пуну слободу у вршењу црквене службе и у ушрави епискошија, а биће им подложни сви чланови католичког свештенства у свему ттто спада у вршење свештеничке службе. Они ће постављати, у! споразуму са владом, шарохе и образовати шарохије. По члану 10 верска ће настава, католичке омладине у свима државним школама, бити под 'надвором агрхиешикско-

Бе БОГ ' |