Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

ОСВЕТИ ПРГУР

СВЕТИ ГРГУР, острво на Јадранском Мору, северно од Раба, а југозашадно од Првића. Лежи између 44951:8“ до 44 53-7' сев. шир. и 14944-9' до 14947: ист. дуж. Гр. Острво је стеновито и наго. Дугачко је 4:29 км, широко до 9:2 км, а. површина, му је 7'0 км“. О. Г. је састављен од рудистичких кречњака, а на југозападном крају належе на њих еоцени алвеолински и нумулитени кречњак и врло мало флиша. Пружа се од северозапада према. југоистоку, а највиши висови су: Главица Гај (239 м) и Шлитовац (202 м). Острво је слабо разуђено, стрмих је обала и сиромашно је текућом водом. На северозападу ве дубоко увлачи у копно велико пристаниште Q. Г., а на југоисточном крају су два мала, залива, од којих се источни зове Затон Бадња. Од неколико виловитих IIOтока, највећи су Травица и Омокова, који теку у супротним правцима, према северозападу и југоистоку, али воду носе само за кишне периоде; иначе им је корито суво. На QC. Г. нема ни једног насеља.

JI.

СВЕТИ ЂУРАЂ ЛУДБРЕШКИ. БВ. Лудбрег. :

СВЕТИ ИВАН ЖАБНО, село у Хрватској, у области загребачкој, срезу крижевачком; железничка станица Ha прузи Крижевци—ЂБеловар, од Крижеваца 13 км к југоистоку. Има 980 становника, поглаварство општине (7.743 становника), римокатоличку жупу и православну парохију, пучку школу, котарску шумарију имовне опћине крижевачке, пошту, телеграф и телефон. J. M-w.

СВЕТИ ИВАН ЗЕЛИНА, село у Хрватској у Загребачкој Области, у срезу (О. И. 8.: на друму Загреб Вараждин, од железничке станице (Сесвете 195 KM к северу-североистоку; на брежуљку (204 M) над потоком Зелином, који га опасује са. зашада. Има 986 становника у 217 JUOмсва, два општинска поглаварства (Нутарњи (О. И. 3., 1.627 становника, и Вањски O. И. 3. 8.458 становника), среску област, котареки суд, римокатоличку жупу, пучку школу, пошту, телеграф и телефон, Парни Млин, Творницу Црепа и Опека, Зелинску Дионичку Штедионицу. 'Гртује земаљским производима. вином и лесом.

Код извора потока Зелине, на стрмој тлавици стрче развалине · Зелин - града. Град је имао велику кулу за становање и зидом опасано двориште. На јужној страни било је ниже друго двориште, такође опасано видом, који је био појачан са две куле. Градска су врата била на источној страни, кроз велику облу кулу. Још 1292 спомињу се само међаши земље Зелине, а град је подигнут између 1922 и 1265, по свој прилици после татарске најезде (1249). 1965 спомиње се каштелан Павао Уугрцкал, који је био Comes, жупан или кнез, па је вероватно Зелин-град био седиште

жуп(анијје моравечке, од које се доцније развила племенита општина моравечка. Око 1320—1353 или 1361 Зелин-град је био у власти магистра Николе, сина Петрова. од Лудбрега, а синовца моравечкога жупана и, доцније (1271), бана читаве Славоније, Дионисија, од кога, је Никола јамачно и наследио градове Зелину и Бистрицу. 1434—1481 Зелин-град је пришао породици Бичкеле. Изгубио ra је Ладислав Бичкеле, кога је краљ Матија, 9/2 14851 осудио, на општем краљевском суду у Загребу, због различних злочина и криветворења, на прогонство и губитак свега. иметка. За време борбе између краљева, Фердинанда, Хапсбурга и Ивана Запоље 1597 —1538), град су преотимали једни другима њихови приврженици. Тако га. је неко време држао и војвода Иван, шотоњи краљ. Међу Фердинандовцима. истидао се Иван Каштелановић, господар Бисата, » међу Запољинцима загребачки бискуп Шимун Ердеди, који је као хрватски бан израдио код краља Ивана Запоље, да. је 1531 Зелин-град даровао бискупову сестрићу Петру Палфију од Нрдеда. У првој половини 1535 бискуп Шимун Ердеди, изневеривши ' Ивана Зашољу, прешао је Фердинанду и од њега је добио 1/6 у Ђечу повељу, којом је бискуповим рођацкма, за исказану верну службу, 'потврдио град 3. и читаво његово велико подручје. Томе се даривању опро Фердинандов службеник Иван Каштелановић, те је најпосле израдио, да је Фердинанд

„сва дотадашња даровања за Зелин-град опозвао, и повељом, изданом 4/1 1536 У

Ђечу, једино њему даровао. Ипак Зелинтрад није дуго остао (у рукама Каштела новића; већ 1543 Петар Ивановић Калштелановић држао је само суседни Бисаг, док је у Зелин-граду тосподарила. пороmima, Керечењи кроз читаво једно столеће. 1642 спомиње се Зделин-град као развалине. Изгледа да је страдао од пожара. Литература: Вј. Кланћ, Прилози ва, повјест града Зелине (Вјесник Хрватскога. Археолошкота Друштва, н. с. XI 13 17); Б: Гушић, Медведница. (1924, 268).

+ 7. Модестино

СВЕТИ ИЛИЈА, највише брдо (961 M). на полуотоку Пељешцу (Стонском Рату), у његову северозашадном крају (43" сев.· шир.). Тамо још има чагаља,. а талијанско My. HM6 Monte Утрега потиче ваљда. по љутици поскоку {Vipera ammodytes).

Ј. МИ-н. СВЕТИ ЈАКОВ ОД ВИШЊИЦЕ, бенедиктовачки самостан (основан „1284, caja

пуст) у Далмацији, удаљен од Дубровника 9 км к југоистоку, усред обилне субтропске флоре (агаве, агруми, чемпреси, палме), на морској литици, у којој су валови 'издубли 64 м дугу, 38 м широку и 24 м високу пећину; у тој пећини је правио експерименте математичар Марин Ге-

__ go