Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : IV knjiga : S—Š

СВЕТИ НИКОЛА КОЖЕЉОКИ

_ становника, (1991). Насеље је старо; овако је названо првобитно као метох цркве Ов. Николе, код које је, по традицијама. из летописа, лишен вида краљ (Стеван Дечански. По овој цркви Турци су место назвали Клисели, а Јеротије Рачанин је још 1704, на пролазу Великим Путем, од суседног села Горобинца. набројао у околини (О. Н. четрнаест опустошених српских цркава.

G. H. ce развио скорије у варошицу. као административно и уже привредно средиште Овчег Шоља. У О.'Н. се одржава. недељни пазар, има мали шпазар, где се продаје жито из северних делова Овчег Поља. Железничка станица, О. Н., на прузи Штип Велес, зове се Овче Поље, и од варошице је удаљена 9 км. У (О. Н. су: потлавар среза овчешољеког, жандармери-

ски вод, поштанско-телеграфека и теле-

фонска, станица.

Литература: Ј. Цвијић, Основи ва географију и геологију Македоније и Ста-

'ре Србије, Т (1916). бр.

9. Самостан Свети Никола на. Пвозди. B. Модруш.

СВЕТИ НИКОЛА КОЖЕЉСКИ. В. Кожље, 2.

СВЕТИ ПЕТАР. БВ. Мали Буковец.

СВЕТИ ПЕТАР ГРЛИШКИ . је старински манастир, данас парохиска црква, села, Грлишта, зајечареки срез, тимочки округ, пола часа далеко од села, у ували измеby каменитог брега Кичара, високог и пространог брда Поповца и висоравни Осење. По месту, на коме је манастир подитнут, очигледно је, да му порекло. треб» тражити у средњем веку, али када је основан не зна се. По предању и овај је манастир из групе девет манастира, које је неки хајдук саградио, да покаје свој грех, што је убио једнога владику. Од тих девет манастира до данас су се одржали и још постоје као цркве Лозица код Кривог Вира, Крашичевац код Јабланице и О. Ш. Г. У њиховим основама и величини одиста има извесне сличности. О Ускресу 1805 у манастиру С. П. Г. је био састанак црноречкот кнеза Милисава. Ђорђевића, из Ласова, попа Радосава из Планинице, Ивка, бимбаше из Кривог Вира и осталих виђених људи, који су на томе састанку одлучили, да се побуне против Турака. и да се придруже браћи у Шумадији. Турци су више пута палили манастир (С. TI. Г.. последњи пут у рату 1876, када су поубијали и силан свет, који се био склонио у збег по луговима више манастира. Крај самог манастира, има и гробље са тридесетак гробова свештеника, који су служили у (О. 1... M. M.

СВЕТИ ПЕТАР МРЕЖНИЦА, село у Хрватској, | Приморско - крајишка. Област, срез Карловац, општина, Дуга Реса, над потоком Мрежницом (на Корани), % сата, од Д. Р. Има. 73 становника, али је знатно

— 64 — ,

по својој старој жупи Св. Петра (у Млаци или на Отоку), која се помиње већ 1334 у торичком архиђаконату. Тамо су служили понови глагољаши све до под крај 17 века. Поред све невоље турске, мрежничка жуша никада није престала. (Садашња. жупска. црква грађена. је 1711.

Већ у рано римеко царско доба код Св. Џ. стајало је насеље (непознатог имена). уз цесту из Сеније (Сењ) у Сисцију (Сисак), од кота, има много споменика: тратеви зида и моста преко Мрежнице, римске гробље, скуп римеких царских новаца, велики рељеф Фрижанина Атиса, два римска натписа и др. :

Литература: Вјесник Хрватскога: Ат хеолошкота, Друштва, н. с. IV, VI: P. JIoпалшић, Око Купе и Коране (1895). : J. M-u.

СВЕТИ ПЕТАР ОД HJIOBYHA. iB. Kaoбук. СВЕТИ ПЕТЕР, брег у Словеначкој. 45 км западно од ушћа речице Радече (Чрмашњице) у Крку, односно 8 км јужнојугоисточно 'од трга Жужемберка.. Висок је 889. м. Северозападно од QC. IL je Деден Врх (691 м), североисточно Селски Брх (710 M), a југоисточно карена висораван Ђечка, висока 912—947 M. СО

СВЕТИ РОН, село у Хрватској. Шриморско-крајишка Област, срез Госшић, ошштина Ловинац, од Ловинца 5 км EK југовао паду, на друму (Госпић)—(. Р—Мали Хал лан (1.045 м)—Обровац. Обично полазиште на Свето Брдо (1.753 м). Има 560 стањов-

ника, чистих Буњеваца (штокавци и икав-

ци), римокатоличку жупу, пучку школу, државну шумску управу и споредну царинарницу. Из (О. Р. сачувало се шпренисториских бронзаних прстенова и римских ковада. J. M-u.

CBETH CEPTHJE M BAHX. 1. MagacrHD на левој обали Бојане, 7—8 км северно од Скадра. Како је за време цара Јустинијана био јако раширен култ ова два му-, ченика, чија се црква налазила изнад њихова. проба. на. Еуфрату код града Росафа, крема коме је и Скадар носио исто име, постоји традиција, да је манастир С. и БВ. на Бојани подигао цар Јустинијан. Изгледа, да су бенедиктинци из скадарске дијецезе подигли ову цркву. Она се сматра, као гробна црква српских кнежева и краљева из Приморја (Михаила 1051, Бодина 1101, Владимира Добросава и Градиње). Српска краљица Јелена обновила је, Ca синовима Драгутином и Милутином, 1290 цркву, према једноме латинскоме натпису, док други латински натпис, урезан у надвратнику улазних врата, вели, да је цркву из темеља сазидао краљ“ Милутин 1293.

13—15 века (О. и В. су: били 'повнати као речно пристаниште Скадра, које је представљало велики трг са чувеним панађурима. При манастиру су биле царинагр-