Naša književnost

О почетку српскога романа 73

народних маса као досељеници из најразличнијих германских народа од Елзаса до Ердеља; нити недомађарени Словаци, него једна хомогена заједница са традицијама из прошлости и амбицијама будућности. То је био свет, стално нагнут преко Дунава и Саве, с очима и душом ка матици у балканским брдима.

И Али тај свет ипак није био окренут само себи, није био затворен у се. Знали су они за Москву, Будим, Беч, осећали ширину света и величину столећа. Једном половином бића у аустриској империји, а другом у московском царству, они су искористили многе могућности које им је живот осамнаестог века пружао. Тако су се јавили и књижевни родови по узорима из великих народа, па на самом свршетку века и роман, С

Посматрана у појединостима, наша нова књижевност у осамнаестом веку изгледа врло оскудна. Од 1741 до 1760, за двадесет година изишло је једанаест дела. 1744, 1746—1752, 1756, 1759 није објављена ниједна српска књига. После 1760 књижевност је нешто напредовала. Новаковићева „Библиографија“ бележи у годинама 1761—1770 тридесет дела: најплоднија је година 1764, са девет дела, а најгора је 1769, која је без иједне књиге. Од 1771—1780 изишло је такође тридесет дела, али су две узастопне године (1778, 1779) јалове. У деценији 1781—1790 забележена су тридесет и два дела, Занимљиво је да после француске револуције број књига осетно скаче. 1789 објављено је 6 дела, а 1790 четири. У последњој деценији осамнаестога века напредак је уопште врло велики: сто дванаест дела, више него за свих педесет година, од 1741 до 1790!

По врстама књига њихово излажење изгледа овако:

1754 Прва историја („Историја о Черној горје“ владике Василија Петровића).

1755 Прва граматика (Славенскаја граматика М. Смотрицкога).

1761 Први спев: Плач Сербији.

1766 Први латински буквар „содержашчи начало ученија и један кратки словник латинскаго језика“.

1767 Први календар.

1768 Први часопис (Славено-серпски магазин).

1772 Прва немачка граматика.

1772 Прва историска монографија (Житије Петра Великаго“ од Орфелина).

1774 Прве географске карте („Генералнаја карта всеросиској империји“ од Орфелина).

1775 Први превод са францускога („Пут к постојаној слави и истином величеству.. из книг Париској Академији бившаго ректора Ролена, 0 еже како предати и учити сја добрим наукам“).

1777 Прва аритметика.

1777 Први роман, Мармонтелов „Велизариј“ у преводу Павла Јулинца. („С фигурами“).