Naša književnost

472

Чежњиве очи,

Мале кћери суседа обућара,

Што је — као кришом — однесена,

У један давни јесењи дан без датума, Кроз кишу...

— Да ли је икад постојала! —

Улицо,

Мати,

Пионири,

Гледајте —

Птица мала

— Као поздрав мртве плавокосе девојчице Однекуд је,

Кроз сунце,

Слетела на траверзу

— Најпоноснију,

Највишу!

Где је ринглшпил беде,

И страве —

Тужни недељни ринглшпил, С коњима зачараним,

У ужасу

Бесциљног скока!

Улицо,

Мати,

Пионири,

Чудесне новоградње!

У ово свечано јулско подне Гле, Нема некадашње мочваре! — Парк!

Зелено море траве,

И сунце,

Сунце предамном пршти, Из сребра

— Водоскока!

Где је грудва стањола Мала, Књижевност