Naša književnost

Ра ДИУ“

ЗИМЕ

ПР

пи За

р 2 ае

У УМ ЗА У

446 6 Књижевност.

Џ

као у речнику, налази све богатство, сва гипкост и јачина рускога језика.“

Пушкин је упио у себе и превазишао сва достигнућа својих претходника и преобразивши их, уздигао руску књижевност на виши ступањ и дао потстрек њеном даљем развитку.

Пушкин је место дотадашњег подражавања запада створио истински националну руску књижевност, у којој није само језик руски, него и дух, мотиви, садржина, схватања света и живота.

Пушкин је својим делима, како прозним, тако и стиховима, указао пут ка реалистичком правцу у руској књижевности. Он је дао слику рускога друштва и живота у свој ширини и разноврсности.

Најзад, он је дотадашњи архаични, више славено-руски него народни језик одлучно упутио на народне основе, и тако постао творац руског књижевног језика. -

Стих Пушкинов, — каже Бјелински, — као да је одједанпут извршио нагли преокрет или отсечан прелом у историји руске поезије доневши нешто невиђено, нешто што није личило ни на шта пређашње. Античка пластика и строга једноставност сјединили су се у њему са чаробном игром романтичке риме. Све богатство, сва снага рускога језика показала се у Пушкиновим делима у ванредној потпуности: он је нежан, сладак, мек као жубор валова, еластичан и густ као смола, сјајан као муња, провидан и чист као кристал, мирисан као пролеће, јак као ударац мача када га у руци држи јунак. 5

Ниједан од руских песника, — вели још Бјелински, — не може у толикој мери одгајати омладину и неговати младалачко осећа+ ње, У његовој поезији нема ничега лажног, привидно идеалног; она је сва прожета стварношћу; она не меће на лице живота белила н руменила, него га показује у његовој природној, истинској лепоти; у поезији Пушкиновој има неба; али је „оно увек уткано у земљу. Ф Ниједан песник није вршио на руску књижевност тако многостран, снажан и плодан утицај, — рекао је Бјелински на крају свога приказа. — Пушкин је у Русији убио незакониту владавину франнускога псеудокласицизма, проширио изворе поезије, упутио је народним елементима живота, показао безбројне нове форме, први здружио поезију с руским животом и руском савременошћу, 060гатио је идејама, преобразио језик... 5

Зато је без лажне скромности и могао о себи написати оне поносне стихове; ~

Рукама неграђен спомен себи сам диг'о пун части. Коров на његовој стази никада неће нићи.

Више од обелиска у небо он ће се дићи и никад неће пасти.

И дуго због тога бићу ја мио своме роду, јер осећања добра ја сам будити знао,

у ово сурово доба прослављао сам слободу, милост за пале звао...