Naša književnost

Живот и дело Пушкина 447

_='

ЈУ. ПУШКИНОВО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА НАС |

Већ смо рекли да је за Пушкина, који читавога свога живота није изишао из Русије, Бесарабија у неку руку била иностранство. Ту су, један крај другога, живели Румуни, Бугари, Грци, Јевреји, Јермени, Арбанаси, Руси, Украјинци, па чак и Срби емигранти после првога устанка.

Међу српским избеглицама било је знатних и занимљивих људи, вођа првога устанка: војвода Младен Миловановић, Јаков и Јеврем Ненадовићи, поп-Лука Лазаревић и многи други. Међу Пушкиновим пријатељима говорило се о Србима и о њиховој јуначкој борби против Турака, нападао и бранио Карађорђе, — према ономе што су избеглице казивале. То је Пушкина инспирисало да напише песму „Карађорђевој кћери“ у којој говори о „злочинцу и“ хероју“ Карађорђу, „мрачном и ужасном до краја“, и о његовој прекрасној и невиној кћери, која својим чистим животом искупљује очеве грехе. Очевидно, Пушкин је слушао о његовом јунаштву, али и о његовој плаховитости и убиствима које је Карађорђе у гневу вршио, па је, романтичарски, као контраст, у истој песми придао његовој кћери сву чистоту девичанства и невиност. На том бајроновском контрасту је и дао целу ову песму.)

Један податак казује да се Пушкин тада почео бавити и нашом народном поезијом. Упознавши се са трговцем Славићем, он у његсвој кући наилази на једну његову рођаку, која је знала наше народне песме. Пушкинов пријатељ из тих дана, потпуковник Липранди, забележио је како је ова Српкиња казивала Пушкину „некакву словенску песму. Али је невоља била у томе што је ова песма казивана на илирском наречју, које он није разумевао, а девојка сем свог матерњег језика и италијанскога није знала други“. А причајући како се у његовој кући песник упознао са једним од Ненадовића и Стефаном Живковићем, Липранди вели: „Од пометутих војвода он је скупљао песме и често их питао шта значе поједине речи, ради превођења“.

Рекли смо да Пушкин није дуго остао у“. Кишењеву, и да је _ ускоро премештен у Одесу.

Занимљиво је поменути да је Пушкив и у Одеси наишао на Србе. Он се у овом граду упознао с Јованом, у Русији названим Иваном Ризнићем, Имућан трговац из једне српске бечке трговачке куће, он је из Беча прешао у Одесу и ту развио велике послове Угледни грађани и врло друштвени људи, Ризнић и његова жена Амалија, која је била из војвођанске породице Нако, спријатељили су се са Пушкином, Песник се убрзо заљубио у лепу Ризнићеву жену, посветивши јој неколико осећајних строфа док јој се удварао и ожаливши је кад је она мало после од сушице умрла. То су чувене Пушкинове песме „Госпођи Ризнић“, „На смрт госпође Ри-

1) О овом питању не можемо, а да не обратимо пажњу читалаца на одличну расправу Војислава М. Јовановића „Откуда Пушкину песма о Карађорђу“, која је остала готово заборављена у „Политици“ од 9 марта 1937.

4 Ож

се Епа