Naša književnost

452 Књижевност

То се нарочито може рећи о Војиславу Илићу, који и сам каже у песми „Моме Гарику“:

И ја, ко мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина...

Утицај Пушкинов у песмама Војислава Илића може се утврдити реминисценцијама, лирским расположењима, а има га и у техници стиха, мотивима и извесном „пушкинском“ општем тону. У јелној својој песми Војислав пева подражавајући донекле ритам и стих „Оњегина“ о'утиску који је на њега учинила Пушкинова поезија: То беше узор оних дана кад је у младом срцу мом трептала бледа Татијана

и романтични Ленски с њом.

Кад сам сву ноћ крај Пушкина лепота женских снев'о чар

и плашио се Оњегина

и неговао срца жар.

Војислав Илић је, по свој прилици, од Пушкина примио „оно основно елигиско расположење“, као и љубав за класичну старину, класичне мотиве, класичарски речник и подражавање хексаметру. Илићева песма, „Шпанска посла“ уствари је препев познате пародије Пушкинове песме „И здесљ Инезлља.“ Такође и у песми „Бахус и Купидон“ почетни стихови:

Откуда јечи звук флауте и тимпана> Што грми весео клик у равном тивскоме пољу»

'

— очевидно су узети из Пушкинове ране песме „Торжество Вакха“:

Откуда чудни! шум, неистовње клики2 Кого, куда зовут и бубнви и тимпан» —

као што је уосталом подражавана цела форма и садржина ове песме.

Најзад као и Пушкин, и Војислав Илић певао је и о античком свету и о истоку, и о сунчаној Шпанији; описивао природу и љубавна осећања; тонуо у меланхоличне мисли о животу и о пролазносте

својој и људској, потемевао се у својим сатиричним стиховима дру-

штву и времену, а дао и родољубиве стихове највишега надахнућа. Као и Пушкинова, и његова поезија истиче се разноврсношћу мотива. Можда је у томе Пушкин био узор Војиславу Илићу. Може се, дакле, рећи да Пушкин није туђ нашој књижевности и култури. Он се интересовао за нас кад смо дизали устанке и откривали Европи своје народне песме а ми га читамо већ читаво столеће и један од најбољих наших песника надахњивао се његовом ноезијом. ; Божидар Ковачевић