Naša književnost
РАДА А
чир
МР
458
ДРУГА СЦЕНА
(Посебна соба у гостионици; фортепиано) |
Моцарт и Салиери (за столом)
Салиери А што си данас туробанр_ Моцарт Ја» Нисам! Салиери
_ Та растројен си, Моцарте, а чемуг · Гле: ручак добар, капљица је дивна, А ти се мрштиш, шутљив си.
Моцарт Па ето, Мој Кедшет ми не да мира.
Салиери ; Збиља2
"Ти складаш, дакле, Кедшет» Већ дугог.
Моцарт
Три седмице. Ал' неки чудни слунаје! Не зборих ли ти о том» 5
Салиери ЈЕ аи: Моцарт Па слушај:
Три седмице су томе; једном, касно У сумрак стигав кући, сазнам да ме Обилазио нетко. Зашто — не знам, Размишљах сву ноћ: тко је мого бити» И што је хтио од мене2 А сутра Безуспјешно потражио ме опет.
А трећег дана играх се на поду
С малишем мојим. Кад ме нетко зовну; Изиђох. Човјек неки сав у црном Поклонивши се, наручи од мене
Тај Кедшет, и неста, Сједох одмах Да пишем — али, од тога тренутка. Не појави се више црни човјек;
,
Књижевност