Naša književnost
460
ИМ ИЕ Ра
УЕ =
Књижевност
> И драго ми је; било би ми тешко
Од рада мојег растати се, премда Тај Кедшет је готов. Али...
Салиери > Шта јер Е Моцарт Ма“-некако ме стид да признам... Салиери Казуј! Моцарт
„Тај човјек црн ми више мира не да Ни ноћу, нити дању. Свуд је за мном "И прати ме ко сјенкг. Ево и сад
Ја осјећам, да као трећи сједи
У нашем друштву.
Салиери | То је дјечја страва! Одагнај пусте мисли. Бомарше ми Једаред рече: „Брате Салиери, Чим црне мисли обузму те, смјеста Шампањца старог бутељу отвори, Ил' читај моју Фигарову свадбу.“
Моцарт Да! Бомарше је твој пријатељ давни; Ти складао се за њега Тарару Ствар славну. Једног-сјећам се мотива Ла ла ла ла... Јел истина, Салиери, Да Бомарше је отровао неког»
Салиери Ја не мислим; он одвећ смијешан бјеше За такво страшно дјело.
Моцарт Он је гениај, Ко и ти, и ја. А гениј и злочин Искључују се. Реци, није л таког
Салиери · Ти мислиш» (Сипа отров у Моцартодву чашу) Хајде, пиј.