Naša književnost
ЧЕТИРИ СЦЕНЕ ИЗ „БОРИСА ГОДУНОВА“
НОЋ. ЋЕЛИЈА У ЧУДОВОМ МАНАСТИРУ
(Година 1603)
Отац Пимен, Григорије који спава.
5 Пимен (пише крај уљанице)
Још само ово сказање последње и ја летопис доврших свој, иепуних дужност Богом дану ми. Не одреди ме Господ узалуд
и не научи вештом писању
да сведок многих будем година. Знам, духовник ће некад ревњиви пронаћи овај безимени труд,
па уљаницу, к'о ја, ужећи
и стрести с књига прах од векова, реч истиниту преписивати
да православни сете се унуци судбине древне рода рускога
и помену се силних царева,
добра њихсва, славе, подвига,
а за зла дела, грехе њихове, Господу да се смерно помоле. Сад живот ми се враћа поново, прохујали ме дани походе,
а већ одавно бурни прођоше
к'о вал за валом морске пучине, " па се сад љута бура стишала:
тек неки лик ми дође пред очи и тек се неке речи поменем, > | а остало без трага пропаде...
Гле, зора свиће, свећа догоре — — још само ово сказање последње.
(Пише).
%