Naša književnost
464
НА лез а ~ За Рен ке“ па омања, “= 4
Књижевност
Григорије (буди се) |
Све исто снивам! Ево, трећи пут
тај сан проклети... А крај светиљке старац све нешто пише — дремежу предао није очију сву ноћ.
О, како волим тај лик спокојви:;
у прошлост му се душа заноси
до рујне зоре пишућ летопис,
па желео бих баш да погодим пише лг о мрачном јарму татарском ил Ивановим грозним зверствима, ил' новгородским бурним већима» Ил' о Русије слави» Узалуд, погодит нећеш мисли скривене
из очију му, с чела високог.
Све исти лик му, смерно узвишен... К'о стари писар што у судници | криве и праве гледа једнако,
и зло и добро мирно посматра,
без сажаљења и без љутости.
Пимен Будан си, братег
Григорије
Благослови ме, оче пречасни.
Пимен
Благослов теби Господњи и сади у векове.
Григорије
Не дајеш себи сна ни покоја пишући сву ноћ, а мој починак грешни су снови помућивали
и ђаво ме је сву ноћ мучио. Приснило ми се: кули високој . на врх се пењем, гледам с висине сву Москву као неки мравињак, по тргу доле народ жагори
са смехом у ме прстом упире, | а мене и стид и страх обузе
и стрмоглавце павши пренух се. Трипут сам, оче, тај сан уснио. Зар није чудног .