Naša književnost

/ /

У ДВА УЗ ЈЕ ТЕЊ

64 - 5 1" А Књижевност

= +

1 војник — (безвољно): Зна се ко пуца... Не пуцамо ваљда Ми... Немац пуца! 3

Бивши - министар — (очајно): Зашто, кад нико не даје отпор2

1 војник — Питај бога „зашто2“.. =

(Опет пуцањ топа, опет гомила полети напоље, бивши министар пред њом) 2

Колар — (још код првог пуцња пришао прозору, гледа напоље, маше флашом): Промашио!

(Унутра улети војничка тројка, под ратном спремом, напред војник са окрвављеном руком у завоју)

Војник — (с врата): Места, људи!... (Пробија се напред, зове): Павлија!... Павлија!... (Долази напред, спази Старца): Тајо, где је Павлија2

Старац — (се осврне, види војника, спази рану, озари се): Тозо, ти си2

Тоза — (млађи старчев син, љубећи оца у руку): Ја, тајо... (Тројици војника до себе): Одмах ћемо даље, другови...

Старац — (сину): Рањен си2

Тоза — А, нешто мало..

Старац — У борби»

Тоза — У борби...

Старац — (оживи): Нека ти је срећна рана!... (Зове): Павлија!... Павлија, дете!

Ае

(Улети МЛАЂА СНАХА са дететом у наручју)

Млађа снаха = Јел ти зовеш, тајог

Старац — Ја... Дошао ти човек!

Млађа снаха — (спази мужа, Тихо, срећно): Тово, ти си2... (Спази рану, тргне се) Рањен си...

Тоза — Зерицу, жено... "Ајде, не гледај ме, већ донеси љуте ракије да исперем рану... Није шваби веровати... лађа снаха — (полети са малим у наручју) _ Малишан — (се отима): Оцу да останем код тате... да видим тесак... | Тоза — 'Оди.. 'Оди тати, сине.. »

(Седа на банак, меће малог на крило, обгрлив га здравом руком)

Малишан — (показујући прстићем на рану); Посек'о си се, лата

Тоза — Зерицу, сине,'зерицу... |

Један грађанин — (прилазећи. Радознало): Борили сте се, младићу. -

Тоза — Није него сам коло водио.

Један грађанин — Да ли се и други боре2