Naša književnost

3.

Ми не признајемо

Тоза — Како који... Има их који се — боре... Има их који беже... А има их који се — предају!

Један војник — (без оружја, као оправдавајући се): Јес"... Узме ти Шваба пушку и каже: „Нема пуцаш:.. Идеш кућа“...

Тоза — Јес", бајо... „Нема пуцаш, идеш кућа“... Искијаћеш ти то, гадно искијати...

(Опет пуцањ и експлозија даље)

~

Колар — (код прозора): Б-у-м!... Ожежи, швабо... црк'о да богда! ;

(Улази СТАРИЈИ СИН (Иван) са женом, у цивилу)

Иван — (још с врата): Светозаре!... Где је Светозарг

Тоза — Е, де, де, полако,.. Овде сам... (Спази брата у цивилу) Гле, а ти се већ — демобилисаог 5

Иван — Рањен си... Скидај тај ранац... и ту пушкетину...

(Покрет да помогне брату при скидању)

Тоза — Не дирај ми то — ако 'оћеш да останемо браћа...

Иван — Не мислиш ваљда...

Тоза — (прекида): Мислим, богами...

Иван — То је лудост!.. Знаш ли да је потписана капитулација» Тоза — (превијајући рану): Ко је потписаог

Иван — Врховна команда!

Тоза — (кроз кисео осмех): А, главешине!... господа генерали2... Али није потписала војска!... 4

Три војника — (у глас); Тако је!... Ми не признајемо... није војска потписала...

Иван — То је неозбиљно... Детињарија!... Слушајте старије и паметније!...

Старац — (упада); Јес', децо... Слушајте старије и памет“ није... А најстарији у овој кући... и ваљда најпаметнији.... каже вам: Идите, борите се, и нека вам је — са срећом... па шта било!

(Часком пауза)

Пуковник — (дижући се са банка, театрално): Домаћине, ја вам честитам!... То је шпартански!... Још више — српски!... Само... мислим... не би требало ићи до краја...

(Улети неколико уплашених цивила-грађана и сељака. Напред бивши министар)

Бивши министар — (пригушено): ЈЂуди, ево немачких мотоциклиста!

5 Књижевност