Naša književnost

66 - | 2 Љу РА а ЕН "Књижевност.

(Часком сви без покрета. Штропот бицикла све ближе и ближе)

Тоза — (скочи, цикне. Војницима): Другови, за мном... да бијемо хитлеровце! |

(У секунди сви се присутни баце на њих. И официри из друге собе. Настане гушање, грозничави и пригушени гласови:)

Један грађанин — Јесте ли полудели2... Бивши министар — Зар да због вас пострада селог Један грађанин — Уразумите их!...

Бивше министар — Кундаком по лудој тикви, ако не иде друкчије!... : ;

(У гушању одјекне и мукли пуцањ револвера. Гомила најзад успе, разоружа Тозу и војнике, одвуче их у другу собу и закључа. Пауза. Тишина. Сви

без покрета, у очекивању. Мотоциклисти се заустављају пред кућом. Напољу разговор на немачком. Унутра улази ЈЕДАН СЕЉАК.)

Један сељак — (уплашен, шапатом): Немци!.. Зна ли ко немачки2

(Тренутна пауза) Иван — (мирно): Ја знам... (Излази напоље) ~

(Сви без речи и покрета, ослушкују. Напољу разговор на немачком. Бицикли опет заклопоћу и крену даље. Иван се враћа, сви се сјате око њега)

Сви — Шта је... Шта јег..

Иван — (мирно и некако са олакшањем): „Шта јер“... Немци!.., Немачка извидница... Питају колико је километара до Плане... И има ли наше војске...

Пуковник — (иронично): Хм, „наше војске“... Е

Старац — (мукло, рапаво, као да му је грло опрљено усијаним гвожђем): — И... шта си им ти рекао2

Иван — Штар.,. казао сам људима оно што сам знао...

(Старцу са штропотом падне штака из руке. Старија снаха се сагиње и хитно је додаје, али старац је и не погледа. Пауза. Споља штропот тенка све

ближе и ближе. Сви ћуте, слушају. Штропот тенка пред самом кућом, затим стане. Звекет оружја).

Исти сељак — (упада): Ево немачки тенкови,..

Пуковник — (наједном окуражен): Пази овог паничара!... Шта си ми се ту распрдео са твојим: „Немачки тенкови!,.. Немачки тенкови!... Врло важно!... И Немци су ваљда — људи!...

(Под прозором све јачи бат војничких цокула. Сви слушају. Цокуле се чују уз степенице. Пада ударац кундака у врата. Врата се отварају, јак млаз џепне лампе обухвати собу. На вратима се укажу немачки војници под шлемовима, са пушкама на „готовс“. Пада оштар грлени глас;

— Напде ћосћ!

У соби сви истовремено дижу руке, само Старац у столици седи непокретно као кип. Кроз гомилу се пробија официр Немац, са револвером у руци, долази напред, нагло окрене леђа публици и све обухвати муњевитим погледом) - 3