Naša književnost

Ми не признајемо УН с | ; т 67

Официр — (војнику до себе): Мапе!

Војник — (оштро): Положите оружје!

Пуковник — (отпасујући револвер): Није потребно преводити, вејниче... Толико и ми знамо немачки ..

(Отпасује револвер, спушта га пред немачког официра. За њим се поводе остали официри, и за трен ока порасте пред Немцем хрпа оружја)

Официр — (наједном примети старију снаху. Изненађен): Егап Рапу!... Мст мо за 5је Мег гекоттеп> Старија снаха — (иступи корак напред, не крије ра-

· досно узбуђење: Негг 5сћпеег!... (Прилази и рукује се срдачно) 25 Наџз сећбге тетпет 5ећуерегугег!

Официр Мо е5Е Негг Јоџапомс2... пп Кпесег А Иван — (иступи напред): Тећ бул ћег, Негтг Зећпе: ег!

(Прилази официру, официр му пружа руку. Сви буље у њих у чуду)

Иван — (посматрајући зачуђена лица око себе: нелагодно): | Господо... Извините... Случај је хтео да се вечерас сретнем са господином... мајором Шнајдером... Господин мајор је... још пре месец дана... радио са мном у Вреоцима.. као технички стручњак... ' Господин мајор је иначе одличан пријатељ нашег народа... (Мајору) Како срећна околност... (Узима мајора лако испод руке и доводи до Старца) Паз 15 тет Магег, Негг Мајог!... Не __ Официр — (круто љубазно): 502... Ез Реш шесћ... (Пружа Старцу руку) Е

Старац (не прихваћа руку, нити се осврће на Немца, већ гледа некуд преда се погледом који сажиже. Неугодна пауза. Негде нешто гори напољу, пуцкета, и баца црвени одблесак у собу, док завеса лагано пада).

Завеса Петар С. Петровић

5ож