Naša književnost

Пиће у мо

вици ни њихови предмети („Једна лекција из хисторије Срба“,

_— укратко пало му на ум да изађе из хаоса тадашње Србије/ Када

Глишићев реализам 69.

шла је свога одјека и у књижевности, дајући нову оштрину и нов 3 смисао политичкој сатири, иначе зачетој у ранијим, либерално опре- Це дељеним, опозиционим круговимамПосле компромиса либерала са намесништвом пуни замах беспоштедне сатире могао се јавити само из оних кругова који су најавили доследну револуционарну борбу, превазилазећи дотадашње опозиционе покрете против бирократије, стварајући покрет који води борбу у интересу народних маса, а не у корист буржоазије, увек спремне да пактира са режимом. Марковићеви први чланци, о систему васпитања, о стању српске књижевности, о политичким приликама у Србији, чланци у којима су Е раскринкани не само носиоци режима него и „опозиција“ која се претворила у слугу режима, затим његови чланци у „Раденику “, ње- 24 гова усмена реч и практична делатност, све је то давало правац напредној борби у којој ни млади књижевници нису ћутали. поли-Р, ка тичкој и друштвеној сатири водио је прву реч „Враголан“, шиба-

јући по реакционарном колу, и по појединцима и по читавом скупу. и ,

Јев

У „Враголану“ је проговорило и Глишићево перо, мањим сатавима, шибајући не тако значајне личности, али погађајући преко њих читав режим. Ради шибања режима ударено је, у „Модер- А ној стилистици“, по Миловуку и његовој фамозној стилистици, оши- 55 нутој већ и пре Глишића, прожетој назадњачким погледима на суштину улоге писане речи, карактеристичним за читав назадњачки н систем васпитања; ту ни госпођа Миловуковица није боље прозила 5 са својом историјом („Мало о историји света“), а ни остали настав- Зе „Као бајаги популарна физика“). Најзад, у најјачем Глишићевом сатиричном саставу „Шта човеку неће пасти на ум“, читав сло“ жени систем група и подгрупа „интелигенције“, јавних радника и публициста, заједно са осталом „господом“, добио је свој сатирични пресек. То је шибање једног реда људи, једног друштвеног ро“|, да, гледишта, морала и схвгтања друштвене класе којој припадају. | У тим сатирама се раскринкавају разнородне слуге режима, а још

више тло на коме ничу, друштво које одржава такве људе и такв манире,

Миа

“Глишићев сатирични састав „Шта човеку неће пасти на ум, по своме пресеку разних слојева и група бирократског, а нарочито њеног поткупљеног „идеолошког“ апарата, карактеристичан је и за овдашња схватања главног правца политичке и идеолошке борбе, и ) за снагу Глишићеве сатире, чија ће се оштрица осетити и у њего- = | вим реалистичким приповеткама Писцу је „пало на ум“ да оде у _ земљу „у којој нема ни смутљиваца, ни ветропировића, ни бургијаша, а ни комунаца, ни либералаца, ни радикалаца, ни социјалиста, ни капи- - км талиста — једном речи, где нема апсолутно никаквих партија, нити. других светских главобоља. што толиким узвишеним чогечијим умо: вима задају у овом грешном свету силне бриге. посла и немира“,

јода а таи 35

25 стр трии сок

се нашао у благословеној земљи, нареди да са спреми и набави све