Naša književnost

664. –

жан: то није, смех који ослобађа“, већ потреса и. стеже срце (Еселбриге). Тачно је мишљење да овај хумор служи хуманости и да се њетова природа мењала у току пиштчевог развоја. Келер је имао склоност самоћи, гледао је срећу у знању и разумевању живота и створио је психичку дистанцију између себе и ближњих. Када се говори о хумору код великих писаца, поред њихове игре разних

личности, може се као услов сна-

те хумора испитати и процес психичког дистанцирања према појединцима, средини и добу. Код Келера се критички однос не уздиже увек до револта: његов хумор је одређен психологијом грађанске класе којој је припадао и чије је ознаке задржао упркос поменутој психичкој дистанцији. То се изражава у начинима понашања и говора личности и средина чије се психичке деформације сликају, на: пр., у новели „Три правична чешара“. Писац белешке о Келеру на крају књиге „Три правична чештљара“ не помиње уотште хумор. Он каже да Келер „оштро критикује и слика са иронијом“ јунаке приповедака „ЈБуди из Зелдвиле“ (стр. 121). Иначе, с правом подвлачи да је Келер мрзео капитализам, ма ипак је имао негативан став према радништву. „Он се „радије обраћа прошлости.и тражи излаз у некој идили преткапиталистичког времена. Но све те Келерове мисли могу се лако, и једино, објаснити ехватањем и особинама немачког напредног грађанског покрета коме је припадао сам Келер“ (стр. 120). Келеров негативан став према еволуцији од либералног грађанства ка демократији долази до израза у иронији и хумору при сликању људи и њихових односа. Тако, напр., хумористичко сликање односа између калфа и мајстора у новели „Три правична чешиљара“ (на стр. 7), побуђује код читалаца смех и емоцију горчине, али они не осећају да се пилшчево огорчење подиже до снажног револта против експлоатације радника. Тај хумористички приказ

"Књижевност

обухвата исмевање личности, без топле симпатије према патницима. Чим ливада озелене и путеви се поправе, калфе вуче чежња „неодољиво у слободу , а када настане зима, „савијају шије“ и „за малу плату израђују брда чешљева“. Уметничка инвенција изражава се У хумору, али он је одређен психолотијом грађанске класе. У игри разних личности и њихових односа, у њиховим мењањима и преображајима, и у фантастичности, = која је један од симптома бекства од Сон ен. — Готфрид Келер показује особеност свог хумора У коме се обелодањује негативан став према борби напредних снага за остварење правичних односа у друштвеном животу. Отуда схватање да је судбина човек сам и самоодрицање, које може одљести помирењу са друштвеном реалноштћу. Износити недостатке и стабости у смешној боји не значи увек имати позитиван став према напредним друштвеним снагама.

Својим хумором писац може створити ведро расположење кол

"читалаца и тиме успоставити ме: У

њима психички контакт и емоционалну равнотежу, која олакшава узајамно разумевање и напредовање у дискусијама. Међутим, у-

метничко хумористичко сликање

баш зато што обухвата критички став према стварности, врло често, поред ведрих емоција, буди и бол. Њиме се оштри критичка мисао им развија воља за истраживање истине. о људима и догађајима. Напротив, хумор који 0одаје пишчеву склоност конформизму и мирењу са реалношћу може постати једно од средстава за духовно нивелисање у једној средини и за подржавање ивдисерентности према револтима против друштвених и индивидуалних психичких деформација. Смех који се изазива тим хумором не повећава психолошки напон код читалаца и не води активности чија је сврха развијање живота. Хумор који има корен у једностраном и погрешном посматрању стварности

_може допринети стварању дисхар-

моније у односима, атмосфере не-