Naša književnost

Белешке | о

поверења и скретања као узрока застоја у раду у појединим областима. Шознато је да извесне мла-

де природа и одрасли са задовољ-.

ством обнављају нека хумористичка места, шале и вицеве и да их 5 о памте; они постају скухеоресто повезаних спојева који могу да дају подршку погрешном или некритичком односу према спољним дешавањима, срединама и људима. (Посебан интерес мо"ту имати проучавања утицаја који

савремени хумористи врше на своје ·

читаоце или слушаоце и тумачења - њиховог хумора на основу испити=

у

вања не само њихове особености -

вето и односа између њих и средине- или средина, њиховог узајамнот утицаја и интерпсихологтких утицања у тим срединама која они доживљују и на која ре_агују својим хумористичким сликањем). Писац хуморист има задатак да својим хумором развија критичкс суђење и осећајност код читалаца. А он може остварити тај задатак ако су његово посматрање и раз-

птљање интензивни, самокритика жива, животно осећање снажно. Једно од дејстава Келеровог хумора на психички живот читалаца је у томе што изазива смех и гор= чину збот индивидуалних и другттвених наказности, смех и гор-

сну који. потпомажу. стварање равнотеже „у духовном животу читалаца и њихове интелектуалне дистанције “према реалности и њеним променама и тиме спречавају

појаву помирења са погледима, мишљењима и делатношћу једне средине и „неутралности“ према збивањима у свету. Интересовање омладине за расправљање о књи-

сжевним и моралним вредностима. може се повећавати тумачењем врста хумора код појединих писана

У вези с њиховим гледањем на друштвена дешавања и проучавањем утицаја тих врста на ментални живот читалапа. Младим чита: оцима би добро дошла објашњења хумора,

белешкама о писцима на крају дела, па ма то биле само две: приповетке, као што су „Три нрари22 Књижевност : о

макар и у мањем обиму, ·

„Наопако

665

на чешљара“ и „Мацан свиленко“, које су пре реза изишле -у првој свесци Келерових Изабраних дела у преводу Исилоре Секу-лић а недавно су објављене у издању Новог поколења.

Д-р Олободан ПОПОВИЋ

ОСВРТ НА ОСВРТ О ПРЕВОЂЕЊУ КОТФРИДА КЕЛЕРА

У јануарском броју Књижевности објавио је 7. Ђуро Бањац осврт на две приповетке Готфрида Келера, „Ромео и Јулија на селу“ и употребљена "љубавна писма“, које је Матица српска 1949 године издала у моме преводу. Осврт Г. Бањчев оштро је неповољан; суд његов, изречен у краткој (белеттци, категоричан. Али примери који треба да га образложе казују да није онако како

.· Бањац пише,

Неповољни суд погађа у неку руку и писца: приговарајући избору због „Наопако употребљених љубавних писама“, он вели да је то „ваљда најслабија Келерова прича, нарочито својим првим“ де- · лом, и не заслужује да буде објављена међу његовим одабраним де-

лима“; састављена је од два лаба"во повезана дела, а први је — већ_ је речено — слаб, „недовољно из=

разит, књишки“. Али други део, који би, ако је и бољи, у једној слабој приповеци требало, логично, да је нешто бољи — дакле, бар осредњи =— по изненада измењеном суду Г. Бањчеву испада одличан (ов ГТ, Вањца „очарава“). ПШриповет-

„ка је, дакле, ипак само половином слаба. Али, то је споредно.

Тачно је да постоје два дела, а што се тиче лабаве повезаности, ту Келера није потребно бранити. Пред тако великим писцима приговори се лако претварају у негацију приговорача. Исто је и с тврђе"њем да је први део књижевно слаб. Јер тај први део, типично келеровски "дубоко истраживање људске нарави која се — а у томе је и истина и горки хумор ове зго-