Nova Evropa

on je pošao u Paris gde je u neposrednom saobraćaju sa pari skim slikarima tražio sebe i svoj izraz,

Zatekavši da Svetski Rat u madžarskoj metropoli, on se povukao u svoje rodno. mesto gde je radio brojne studije na ко'jima su se opažali blagorodni pariski uticaji, Po osećanju ubedjeni jagoslovenski nacijonalist, naskoro je našao vezu sa zagrebačkim mladjim umetnicima, i odlučio да, ак упо učestvuje u njihovu pokretu koji je imao i zapadno-umetničko i jugoslovensio nacijonalno obeležje. Nedugo zatim, on je svoje slikarsko delovanje zamenio altiynim političkim, ordanizovavši u svojoj rOdnoj varoši prvu vojničku bunti protiv austro-madžarskih vlasti, Ova buna malo ба da nije stala glave, lIzašavši pri svršetku Kata iz tamnice, svoje je najbolje sile posvećivao borbi za naсбопајпо oslobodjenje svoje uže baranjske otadžbine, te je mnogo doprineo oslobodjenju Pečuja i okoline od madžarskoga ropstva, Ali, ovo je oslobodjenje, nažalost, trajalo samo kratko vreme, Blagodareći diplomatskim inftrigama, Madžarima je uspelo da ponovno osvoje ovu jugoslovensku zemlju, i Petar Dobrović morao je napustiti svoju fodni varoš, dočekavši da da Madžari osude na smrt in contumaciam,.,,

Nastanivši se zatim stalno u Beogradu, on se odao ponovo intenzivnom slikarskom radu, te se njeđovo delovanje naskoro osetilo nesamo na jugoslovenskim izložbama nego i na beogradskoj Umetničkoj Školi na kojoj je sa velikim uspehom vaspitavao podmladak, Otuda je, pre nekoliko meseca, došao u Prag.

Kako je poznato, jugoslovenska umetnost je vrlo mlada, Može se reći da ona jedva poseduje dve-tri generacije umetnika čija dela stoje na evropskoj visini, lako je bilo još u prvoj polovini XIX veka jugoslovenskih slikara i vajara, njihovi radovi nisu prelazili granice provincijskoga shvatanja, koje nije bilo ni u kakvoj vezi sa tadašnjom zapadnom umetnošću, Istom devedesetih godina prošloga veka javlja se nekoliko. jugoslovenskih umetnika čija su dela imala obeležja evropska u pravom smislu reči, Zasluga je naročito Gjorgja Krstića, Vlaha Bukovca, i Ivana Grobara, što su prvi prekinuli sa šablonskim slikanjem istorijskih kompozicija, ističući čiste slikarske kvalitete, Njima treba blagodariti što sa svojim radovima pomogli da Jugosloveni sa svojom umetnošću udju u kolo kulturnih naroda, Kada se uzme u obzir, da su Jugosloveni bez jačih umetničkih tradicija naci jonalnog karaktera, te da njihova umetnička prošlost шта, ибјамnom, strano obeležje, ne treba se čuditi što su morali dugo čekati na pojavu originalne umetničke ličnosti, Ova se ličnost po javila sa vajarem Ivanom Meštrovićem, Dok još niko nije moбао ni sanjati o jagoslovenskoj nacijonalnoj umetnosti, neočekivano se rodio skulptorski genije koji je stvorio originalna dela

97