Omladina i njena književnost (1848—1871)

289 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

правој природи, да она има да послужи као оруђе ке

у борби ; за опште човечанско ослођење, да поли-

тичким И „социјалним наукама треба да буде оно

што су атласи географији и анатомији..

то Одјек. свих тих руских идеја, била су учења Љубена Каравелова ') и Светозара Марковића. Каравелов, бугарски емигрант, са нечим што подсећа на његова. сународпика Инсарова у Тургењевљевом Дан пре, руски ђак и изгнаник у Београду, тесно везан ва свима. вођама. омладинским, почео је штаммати у Матици, марта 1868, теденциозну приповетку Је ли крива судбина, „посвећену београдским друговима. У Само „уредништво рекло је за ту необичну приповетку да је „сасвим нов п готово једини појав у забавној књижевности нашој.“

Приповетка „брата, Каравелова“ није ништа друго до подражавање, посрбљавање познатог романа Николе Чернишевског Что Облатљ. Чернишевски, „руски Робеспјер“, као политички заточеник, унео је у тај роман сав жар својих убеђења, „сву своју љубав према истини и човечанству, пи мало је било књига у руској књижевности које су имале толики и тако непосредан утицај на своје доба. Утицај романа Жорж Сандове, нарочито „Кака, осећа се у делу рускога писца: ту је она

1) Утицај Љубена Каравелова на српски покрет око 1870 био је већи но што на први поглед изгледа, и бугарски писац заслужује да се дуже и исцрлније заустави на његовом активном раду међу Србима. Поред торе поменуте и важне приповетке, од њега има још на српском: орка судбина, „приповетка. једне нишлијанке“, Матица, 1869; Сока. »приповетка новосадске. пријатељице“, "Српски омладински календар. 1870; Наказао је Бог. > Црта из ђачког живота. Посвећено ђацима бесградским“, Млада Орбадија, 1870. Из мртвог дома, Млада Србадија. 1871. У Вили (1868) и Младој Орбадији има неколико „његових приловедака преведених са руског (Хаџм-Нича, Неда, Бугарин старог кова).