Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 983

иста идеја, племените. Француске романтичарке А да, слободом у браку, моралном реформом јединке, треба. доћи до слободе у друштву и до реформе целога. човечанства, све то са извебвном довом старијега, социјализма, идејом о заједничком „равумном раду.“

И као што Лопухов врши духовни и морални преображај Вере Пав ловне, тако и Љубомир Ка љмић „препорађа“ ДПају, девојку из труле грађанске породице београдске. Бол је. пар умислећих пролетера“, „нових људи“, идеални Адам И Ева новога, науком препорођеног човечанства, стављени НО РаТрОт старом свету лажи, глупости и неправде. Поред историје њине љубави, ту су нарочито дигресије О дневним питањима, о људима који се сусрећу, љути напади на „подлеце“, 60гате ћускије“, „гровне фарисеје“, „старе кожодере“, „продане душе“, „појете небеске и љубимце Олимпа и Парнаса“, на београдску цинцарску буржоавију, на Мооувену бирократију српску, свирепу према малима, подлу пред великима. Љубомир Каљмић говори оно што је писац научио у руских учитеља: „Срећан је онај човек који иде умним путем, И старајући се да. се уввиси над другима, т.ј. ла постане прави човек И брат осталој браћи. У, друштву, где има таких људи, могу за неколико година, унапредити друштво и показати му пут који води правој. срећи. Да човек постане потпун, раз“ вијен, прави човек, треба. „избацити И истерали из главе сваку лат, сваки. нанесени шљам, који су унеле у главу матере, бабе, тетке, моралистичне књиге о. „васпитању“... треба васпитати или из нова себе преобразити...“