Omladina i njena književnost (1848—1871)

284 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У тим проповедима, моралног преображаја самога себе, у том моралном идеализму, који је у друштвено питање силно унео мистични и сенти"ментални словенски дух, има извесне топлоте, и поезије, оне исте која веје из благородне књиге Чернишевскога, Чернишевокога, одрицатеља; уметности и повзије, али који је и сам писао стихове и носио душу једног песника, и који је будан сневао лепе снове препорођеног човека п обновљеног човечанства.

Приповетка Је ли крива судбина, почета, у марту, престала је излазити У Јулу. Писац, под сумњом због убиства Кнеза, Михаила, био је бачен у затвор, где је одлежао неколико месеци у „мртвом дому“ пештанском. Када је пуштен,-наставио је и довршио у фебруару 1869, такође у Матици, обећав да ће у једној новој приповетци продужити поучан живот Љубомира и Цаје. Приповетка Каравелова учинила је јак утицај на духове, жељне новина И снажнијих идеја. Прва бразда била је заорана, и »брат Бугарин“ постао је знатна личност у омлаДдинском покрету.

Али инциатор новога правца, вођ нове школе, био је један млад ђак у Петрограду, који је од 1867 у Србији јављао о раду у Србској Обштина у Петрограду и животу руске омладине. Он бе звао Светозар Марковић. 90 новембра 1868 донела “те Матица његов полемичан чланак Певање цџ маишљење, „једну панораму из наше лепе књижевности.“ То је био манифест нове школе, објава рата не само једној извесној врсти књижевности, но целом начину мишљења, осећања пи рада Омладине. 35дахнут идејама Доброљубова, Писарева и Чернишевскога, млади петроградски ђак удара на „есте-