Omladina i njena književnost (1848—1871)

286 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ничког одушевљења поче све више да заузимље разматрање разума, науке. «

И против те владе „песничког одушевљења“, _ против сентименталности и Фраза у политици и књижевности, а у име новога божанства „науке“ и „разума“, почиње он општу критику целога српскога живота, наставља оно што је Доситије Обрадовић пре сто година. отпочео: уношење западних рационалистичких идеја у зачмали живот заосталога српскога народа. Заједно са својим руским учитељима, он хоће живу и садржајну књижевност, која би одговарала на „болна, узнемирена питања времена“, примењену појезију, која би била израв највишег друштвеног самосазнања. Његове борбе у Младој Србадији, Панчевиу п Раднику противу либерализма и романтике припадају историји идеја и књижевности седамдесетих година. У овај мах, и на овоме месту, довољно је поменути да је бачено семе брзо ницало, да је млади проповедник брзо нашао верних, и да је нова школа стала на ноге и отпочела утицајан рад пре него што се ико могао надати.

1870. године покрет је захватио ђачку омладину у Београду. 4 Побратимство постаје стожер новога покрета, који се са Велике Школе преноси на гимназију, па чак на војну академију и богословију. У богословској дружини Братство читају се тада преводи из Писарева. Отачаственита затписки жудно се читају у ђачким собама, и загранична издања руске социјалистичке литературе круже из руке у руку. Ђаци Велике Школе оснивају занатлијске и потрошачке задруге. Када је 1871,

1) Јован Скерлић: Милован Ђ. Глмацић. Српски Књижевни 1 гласник, 1905 године, књ. ХТУ, стр. 112—115. 5