Omladina i njena književnost (1848—1871)

288 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

у умове простих и мрачних људи читаве потоке свјетлости и топлоте.“ Треће издање Вршидбе свештеника Јована Сундечића, 1866, носи на челу један стих из Герцена.

И будетђ лишљ одинђ тогда законђ дла већхљ Свобода, равенство и братство.

Матица за 1869 донела је Особењак, уодломак из романа Шта да се ради“ Преводилац био је један млад ђак београдски, који се звао Лаза К. Лазаревић, и који ће десет година доцније постати можда најбољи, у сваком случају најуваженији српски приповедач. Наш реалистични приповедач отпочео је свој књижеван рад превођењем Чернишевскога, и тај превод пропратио речима које је вредно забележити. Овај будући противник „нових људи“ у Школској икони, говорио је овако о личностима и идејама Чернишевскога. » Он, вели Лазаревић о писцу Шта да се ради, озбиља и разбистрава помућене појмове, и својим читаоцима показује пут којим се долази до благостања друштвеног. Најглавнија друштвена питања заступљена су у њему. Он гледа да удеси живот где се плаћа по заслугама; где се поред једнаког рада не ће једном пресипати а други да скапава од глади. Његови јунаци су људи пуни рачуна, пуни озбиљности п пожртвовања за оно, што вајди и њима и другима. Чернишевски ствара у своме роману таке људе, којима не ће црвенити образ ни у по- тоњима вековима“. То одушевљење за руског учитеља дели и само уредништво Матице, које, 1870 године, погрешно извештено, овако оглашује смрт његову: »То је био човек. Такви људи требају и Русима и нама осталим Словенима пак