Omladina i njena književnost (1848—1871)

308 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

дала у Београду, цензура која „постоји још само у Србији и папиним државама“, како бу говорили омладинци у својим листовима. И тек када је српска влада обећала да Млада Србадија неће бити подвргнута цензури, но да се може штампати на личну одговорност оних који је буду уређивали, омладински орган буде пренет у Београд. Уредник јој постане Милан Кујунџић, који, ради веће независности и слободе кретања, даде оставку на државну службу. -

Али тешкоће су остајале. Одвив који је из почетка био сјајан, као што то обично. бива у свима ПР елувсћима, почео је бивати све слабији.

дмах после пола године број претплатника је почео тако нагло падати, да. се омладински одбор поплашио за сам опстанак листа, и све до престанка борио се са великим новчаним невољама. Сем тога, Омладина је узимала све већма опозипионаран карактер, и према мађарској и према српској влади. Милан Кујунџић ·је био један од најнапреднијих омладинаца, у својим погледима он Јо ишаолако не до часа. социјализма, а оно до крајњег, социјалистичког радикализма, ио Аустрији и насиљама мађарске владе говорио је без много устезања. Аустријска, влада забрањује да се Млада Србадија сме растурати у границама њеним, и то је био губитак чистих 600 претплатника. Српска Влада, која није много марила да се говори о слободи, и сва се јежила када се неко усудио да про-_ говори коју реч о Комуни, није престајала ратовати са, уцрвењачким“ листом. Цензура је постајала. све оштрија, забране су долазиле ва забраном, до 1872 Млада Србадија није сасвим подлеглг Оставив ва собом ни једног књижев