Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 311

тичари се одушевљавају непосредношћу, природношћу и искреношћу народне поезије, гледајући у тим њеним особинама главне основе књижевне истине и лепоте.

У Немачкој се у то доба јављају прве збирке народних песама, народна поезија долази до књижевног гласа и занима у исти мах и историчаре и естетичаре пи песнике. То је доба Хердерових Народних песама п Јохана Фон Милера Гласова народа у песмама, Волфових Пролегомена о Омиру, студија Фридриха Шлегела о Омиру и о епској поезији, Лахманових проучавања Нибелунга, који се делимично, штампају тек у другој половини ХУШ века. 1803, Шлегел је говорио у својим предавањима у Берлину: „Оно што нам недостаје то је једна збирка као она коју је Перси начинио за Енглеску и Шкотску, која би се ограничила на домаће производе, скупљала све што има стварног интереса, па чак и просте одломке:«“ Немачки романтичари, са браћом Гримом, држе да су народне, песме, безименог и заједничког постанка, најбољи израз, квинтесенција „народне душе« (Мо вазевјеј, и веровали да је народна поезија оно што је најсамониклије, најособеније и најинтимније код једнога народа. Историчари немачке књижевности показали су колико су народне песме узеле удела, у стварању романтичке поезије. Најбоље Хајнеове лирске песме, Висћ дет Гледет, ослањају сена народну поезију, и Хајне је од народнога лед-а повајмио не само ону лепу краткост и лакоћу, прост и непосредан тон, но Фигуре, реченичне обрте и метрику, и то у толикој мери да има његових песама које се тешко дају разликовати од народних. Утицај народне поезије био је нарочито велики