Omladina i njena književnost (1848—1871)

842 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

на песнике тако зване „Хајделбершке Групе“, Брентана и Арнима, и на уШвапску Школу“, Уланда, Вилхелма Милера и Виктора Шефела. '! -

Све идеје и сви покрети у немачкој књижевност у оно доба налазили су непосредна и велика, одјека код Словена, васпитаних на немачким школама и у немачком духу, нарочито код аустријских Словена, напосе код Чеха. Словени, који још нису имали писане и учене књижевности, имали су и националних разлога да прихвате и увећају тај култ народне поезије. Већ око 1810 словеначки богослови у Грацу оснивају друштво за скупљање словеначких народних песама у Штајерској. ) Чеси, који нису имали ништа налик на руско Слово о полку Игоровом и српски народни еп, са заносом су примили Ханкине мистиФикације Краљодворског рукописа (1817) и Либушине песме (1818), које су биле од великог утицаја на сву чешку романтику. Јан Колар, који је и сам скупљао словачке на„родне песме,“) много полаже на нову народну поевију код словенских народа и једном стиху узвикује: „Да наш народ културе нема, велите ви, странци. Како Ви морате певати народу, а нама народ пева,“

На српске народне песме обратила је пажњу књига талијанског опата Фортиса Узаддо зп Ра!тагла, (1770), у брво преведена на Француски и немачки, где је у српском оригиналу и талијанском преводу изишла и позната песма о Асан-агиници,

") Назтоте ае ја Глибтодите аЏетатае, рах А. Возхете, Рата, 1901. р. 618, 621, 790.

У) Др. М. Мурко: Решвсће Етуизаве пиј дге Атјапде дет Ра ћинесћел Котатикћ, 85. 9.

8) Сербски Летопис 1842 доноси на 850 »славенски РОМИ Пе смица из собранија Коларовог.“ 5