Omladina i njena književnost (1848—1871)

314 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Брентано их преписује и чита у песничким ску- 1 повима, и није немогућно да је српска народна пое"зија била од извесног утицаја на немачке песнике другога и трећега реда.

| 1 || ј

Око 1830 године романтичарска Европа показује толико интересовања за српске народне песме, да се о њима исто толико говори и пише као о Макферсоновим песмама шкотских брђана, о Романсеру п Форпеловој збирци грчких народних песама. Српске песме исто су тако популарне као немачке оо!/ЕзЏедет, енглеске роршат зопдв, талијанске таарећ п зјотпеЏе, птански зедиза Шаз и ђоготов. Госпођа де Стал, која пише Гетеу да је „усхићена“ »морлачком женом“ Асан-агиницом, у Корини, гледећи на далматинске обале из Млетака, узвикује: „Ја бих волела да видим све земље где. У наравима, у оделу, у језику, има нечега оригиНалнога. Цивилизовани свет је врло једнолик. ')< У Француској после мистиФикација крупних романтичких писаца Шарла Нодјеа“) и Проспера Меримеа,“) после превода г-ђа Панкук, Св. Белок и барона Екстена, 1827, !е СПође, главно гласило романтичке школе, говорио је о српском језику, једном од најлепших језика на свету“, хвалио ту новооткривену поезију, и завршавао: „Изгледа да ће словенске гусле на скоро постати тако славне као харфа Осианова,“

1) Мадате де 5Еа6]: Согтвне оп ] Паће, Нуге ХУ.

2) Јовап Скерлић: Француски романтичари п“ српска народна поезија, Шарл Нодје. Српски Књижевни Гласник, 1904, књ. ХИ. ,

3) Јован Скерлић; Проспер Мериме и његова мистифихањија српскит народнит песама п Још једном о »Гуслама“ Проспера Мериме _ Српски Књижевњи Гласник, 1901 п 1904, књ, ТУ. ике. ХПА