Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 3415

То мишљење западних романтичара о српској народној поезији на брзо је било познато и међу Орбима, који су је сада волели и као романтичари п као Срби. Гете у својој старости, у Џљет Китзе ита, АШћетит, са задовољством причао је „пријатну | и занимљиву“ анегдоту како су Срби, настањени у Бечу, позив да рецитују своје народне песме | сматрали као подсмевање са простотом српске народне поезије, и да су се тек онда разуверили и лочеди је ценити када су видели Гетеов превод КЛадедегатд ропт Дет еет Ета дез Аззат Ада.) Врло често се понављала реч из Мицкијевичевих предавања на СоПесе аде Кгапсе да је „српском народу суђено да буду песник целог племена сло“ венског.“ Зна се за дело Томазеа Пе: сатћ, аде! роројо зетђо е даутала, |1847), његове похвале орпских народних песама, које су „право чудо језика, слога и милозвучности, једине епске у Европи,“

Већ 1895 Сербские Летописи пишу : „Но истине держећи се, можемо казати, да се ни код кога народа у Европи природна, поевија у тако високом степену, и с таковом чистотом, нежностију и 10плотом чувства није распространила, као Код Славена.“ А у истоме листу, 1826, у чланку Глас и вредноћа. и народни сербски песми, списатељ Адам Драгосављевић вели: „Сва мени досад позната писана учена сербска сочиненија нису кадра у 70 веку (особито простом и неученом) оно испословати што једна једина песма народна чини. Све наше повте сербске (нек им не буде жао) занста ла се сложе, не верујем, да би им лакше стало, дух И оврдце човечје тако дирнути и расплакати као што

| Дре М ал бити: Рав веттвеће Уопафед 'п дет Аеићаећет. Тлпетаћић. Петрхло, 1905, 5, 40—41.

БИ