Omladina i njena književnost (1848—1871)

316 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

један једини слепац цео сабор песмом пи гуслама, око себе скупи и у плач преобрази.“ Као и сви „остали романтичари, и наши су имали ту велику љубав за народну поезију у опште. У Сербском Летопису за 1833, уредник Теодор Павловић преводи „простонародне песме садашњих Грка.“ Није без значаја да се Змај на првим својим радовима потписивао „Осијан.“ Сам Јован Суботић у Даници 1863 преводи из Вотатсето одломак из Сидових сватова, као што Сима Поповић, у Вили, 866, преводи одатле Сидов мегдан, Сидов растанак, а у Матици, 1867, Витешки дух. Мита, Поповић је такође преводио из Сида, као и одломке из Осиана п народне шкотске и староенглеске баладе.)

Али српски романтичари били су срећни да на дому, под руком, имају богату и оригиналну домаћу народну поезију. Од четрдесетих година култ народне поезије улави у српску књижевност, и народна поезија почиње сузбијати класичне и немачке узоре. Михаило Витковић, преводећи на мађарски песму Девојка јунаку прстен

1) Карактеристично је да дубровачка и далматинска књижевност није имала никаква утицаја на српску поезију, док је у илирском покрету, код Хрвата, дубровачка поезија била на цени и сматрана као узор, и „Фађгоубимзапје“, по речима Станка Враза, било књижавна мода. Јестимије Поповић издао је 1827 Озтапа; по извесним местима у Књизи Сретена Л. Поповића Шутовање но новој Србији (стр. 195 и 197) изгледа да се у Крагујевцу тридесетих година у школи читао Гундулић и Качић; 1840, Сербски Народни Лист доноси неколико песама старих дубровачких песника, Бранко Радичевић је читао Динка Рањину и Држића, и код њега се надазе неколико трагова тих читања (Светислав Вуловић: Бранко Радичевић, стр. 136—138). У Добром Домаћину (1852) Аце Половића Зуба има речи из дубровачких песника; Седмица 1855 доноси чланак Игњат Ђорђић као љубавни песник. Јакшић је читао Гундулића, ну писму По- | којној цензури (Србија, 1870, стр. 544) има један навод из Суза сина. | ___разметнога. МИ то ће можда бити сав утицај дубровачки на српску р _ мантичну књижевност! ЈЕ 5