Opštinske novine

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 235

Овај пораст надница објашњава се у главноме порастом нових радова на периферији Београда. Паралелно са порастом послова на терену расте и администрација Одељка, која се је

попела од 2.950 бројева предмета, упућених преко архиве Техничке дирекције, и 315 спремљених Судских решења у 1931 год. на 3.415 предмета и 485 спремљених решења у 1933 години.

Арх. Светозар Ј. Генић, шеф Архитектонског отсека О. г. Б. Архитектонска делатност

Послератно изграђивање Београда са архитектонске стране уследило је делом из економно-политичких услова а делом из комунално-социјалних потреба, којима су се општинске управе у своме раду руководиле. Грађевинска акција се манифестовала одмах по свршетку рата, али, обзиром на финансијске прилике и оскудицу материјала, први радови Општине Београдске ограничили су се на довођење порушених грађевинских објеката у ред, да би се оспособили за употребу у циљу нормалног вршења редовне општинске службе. Тек од 1924 год. стабилизацијом и сређивањем животних прилика, а уз то и наглим развићем самога града великим приливом становника, јављају се потребе за решењем многих комунално-социјалних и грађевинскохигијенских проблема. На основу овога Општина београдска приступа извођењу радова свих врста, а међу њима и извођењу знатног броја својих грађевина општег карактера, чиме су се постепено решавала питања која су падала у задатак Општине по природи њеног самоуправног комунално-социјалног пословања. Али је Општина београдска своју грађевинс-ку делатност развила до пуног полета, по свима гранама техничке струке тек од 1927 год., када су за велике техничке радове добивена финансијска сретства закључењем доларског зајма од 3 милиона динара, који је 1928 године допуњен још са једним милионом долара, што је у нашем новцу износило суму око 226,567.000.— динара. Ова је сума за даље општинске радове повећана још са т.зв. ломбардним зајмом од 25 милиона динара, који је закључен 1929 године. За општинсцу делатност у техничким радовима по архитектонској грани из напред поменутих финансијских срестава извођене су општинске зграде, школе и општинска кланица. Утрошено је и плаћено и то: 1927 године 5,870.000.— ди^ара 1928 године 15,727.000.— „ 1929 године 1,107.000- ,, Укупно 22,704.000.— динара

10,000.000.— динара са којим је образован Фонд за подизање и одржавање радничких установа у Београду, но с тим да ову суму Општина има вратити Министарству. Из овог фонда је инвестиран кредит за подизање зграда за женско радничко склониште у Млетачкој ул., за мушко радничко склониште у Милоша Поцерца улици, и за дечије обданиште, такође у Милоша Поцерца

Улаз са архитектонском оградом Академског парка

улици. Грађење нових објеката трајало је две године а утрошено је и плаћено и то: 1928 године 7,015.000.— динара 1929 године 2,968,000.— „ Укупно 9,983.000.— динара Но како је требало извесне започете радове, који су били отпочети на терет доларског и ломбардног зајма, завршити, то је утрошено из т. зв. швајцарске позајмице од 26 милиона швајцарских франака и то: У 1929 години за општинске грађевине и за нову зграду за основну школу Краља Александра I исплаћено је динара . . 916.000.У 1930 год. за основне школе и кланицу исплаћено је дин. . 3,995.000.У 1931 год. за завршне радове на зградама јефтиних станова код Топовских шупа исплаћено је динара 646.000.Укупно дин. 5,557.000.30* Осим означених сума из доларског зајма, Општина београдска је 1928 год., добила од Министарства социјалне политике кредит од