Opštinske novine

Стр. 238

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

дана, тако, да ће једна ново-подигнута зграда са површином од 3.000 м 2 , служити као коњушница за смештај 220 коња из Возног парка, друга нова грађевина са површином од 2.200 м 2 , одређена за смештај 72 општинска аутомобила, биће снабдевена са свим погребним уређајем за оправку и одржавање кола. Сем поменутих двеју главних зграда коњушнице и гараже — на „Пиониру" су изграђени објекти за ракијску пијацу, браварско-столарску радионицу и магацине са свима потребним споредним одељењима и просторима којима се употпуњује велики будући општински депо материјала и Возног Парка. Сав круг ,,Пионира'', чија површина износи око 30 хектара, снабдевен је водоводном мрежом и канализацијом. Важно је још истаћи да је програмом за извршење општинских радова, по коме се исти током 1932 године и 1933 већ изводе, предвиђено и постепено подизање сопствених зграда ради смештаја установа за које Општина плаћа велике закупнине. У овом циљу већ је отпочето зидање пројектоване зграде у површини од 300 м- за смештај жандарма I кварта а у дворишту општинског имања у Мишарској улици бр. 3, где ће се постојећа зграда с лица преправити за канцеларије самога кварта. Но осим изграђивања нових објеката, као што је напред изложено, Општина београдска посветила је у току 1932 и 1933 године велико старање и бригу оправкама и преправкама постојећих грађевина да би оне могле потпуно послужити циљевима којима су намењене. За све изложене техничке радове по архитектонској грани, извршене у времену од 12 маја 1932 године до краја 1933 године, данашња општинска управа је располагала, како је напред већ речено, финансијским срествима у првом реду из редовних буџетских кредита, а у другом реду врло скромним остатцима из ранијих зајмова или фондова. Однос употребљених кредита, у времену од 12 маја 1932 године до краја 1933 године, а којима су извршени напред изложени радови је следећи: из редовних буџетеких прихода 14,264.000.— дин.

из унутарњег зајма од 125 милиона . . . 4,782.000.— ,, из фондова . . . . 4,450.000.— „ Укупно 23,496.000.— дин. Из овога новца утрошено је на оправке и ситна дозиђивања општинских грађевина, школа и квартова 5,500.000.— дин. а сав остатак на подизање нових грађевина. Од нових грађевина подигнуто је следеће: • У 1 кварту озидана је нова зграда за жандарме; у III кварту подигнута је нова зграда имамата; у V кварту озидана је пожарна централа, уређена централна амбуланта, подигнута је нова пијаца и нова основна школа на Карабурми; у VI кварту уређено је имање „Пионир", проширена пијаца на Смедеревском ђерму и почета болница у Св. Николе улици; у VII кварту довршена је основна школа у Војислава Илића улици; у IX кварту подигнута је пијаца на булевару Ослобођења, почето је зидање дечијег прихватишта, дозидан је азил, преправљена је општинска зграда за основну школу у Прокупачкој улици и довршен је дезинфекциони завод; у XI кварту довршена је основна школа у Живка Давидовића улици, израђене две нове пијаце (на Душановцу и на Вождовцу) и озидана је нова основна школа у предграђу Краљице Марије и у XIII кварту довршена је цова основна школа на Топчидерском брду, израђена нова пијаца код Пробирнице и израђено је ново хладно купатило на Сави код „Шест Топола". Излажући предње о радовима, које је Општина београдска по архитектонској грани своје техничке службе извршила у двогодишњем периоду за 1932 и 1933 год., потребно је нагласити да су поменути послови, сви сем зграда за Дечије Прихватиште, Пожарну централу и општинску болницу из фонда Спасићевог, изведени у директној општинској режији употребом материјала који се налазио на појединим општинским слагалиштима. а тек у недостатку истога купован је нов-и потребни материјал. Радна снага узимана је првенствено из реда оних лица који су житељи Београда, па тек од осталих незапослених радника, којима Београдска општина у спровођењу своје социјалне политике најширокогрудије помаже.

ГРАЂЕВИНСКИ ОДБОР И КОНТРОЛА ЗИДАЊА (шеф: арх. Жарко Крстић)

Архитектонски отсек има одељак за Грађевински одбор и конгролу зидања. Референт тога оделжа је и секретар Грађевинског одбора. Псслови Грађевинског одбора су независни од Техничке дирекције. Посматрајући приватну грађевинску делатност за посл.едњих петнаест послератних

година, а према статистички-м податцима, који се налазе у Одељку за грађевински одбор и контролу зидања, види се, да је у Београду после рата подигнута читава нова варош. што нам сведоче цели озидани нови крајеви Београда, као што су: Котеж Неимар, Професорска колонија, Чиновничка колонија на