Opštinske novine
Стр. 240
У 1933
год. кварт
1
11
нових
„ 1933
» »
II
10
))
„ 1933
)> »
III
20
))
„ 1933
П »
IV
18
п
„ 1933
)) ))
V
32
„ 1933
)) ))
VI
41
„ 1933
)) ))
VII
43
„
„ 1933
1) ))
VIII
36
))
„ 1933
)> ))
IX
22
))
„ 1933
)) ))
X
5
»
„ 1933
)) »
XI
74
»
„ 1933
)) ))
XII
27
))
„ 1933
)) »
XIII
28
»
,, 1933
» , »
XIV
3
»
у 1933 години подигнуто је:
Нових зграда
за
47%
Спратова
за
42%
Приземних зграда
за
41%
Зграда са 1 спратом
за
48%
Вишеспратних згр.
за
43%
Малих станова
за
48%
Великих станова
за
35%
Соба
за
43%
Дућана
за
28%
Купатила
.за
36%
Површина под згра
42%
дама озидано
за
Вредност новца уло
женог
за
43%
не 246.796.— динара, мање наплаћено 169.268 динара; број прегледаних зграда био је 1932 године 629, а у 1933 години 486, мање прегледано 143 зграде. Сада је интересантно видети у коме се крају Београда највише зидало, упоређујући 1392 и 1933 годину. Како се крајеви Београда не могу тачно обележити, то ћемо овде показати по квартовима, јер се и статистика води по квартовима. Број новоподигнутих зграда у Београду по квартовима у 1932 и 1933 год. је следећи:
У
1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932 1932
год. кварт
Н III IV V VI VII
30 14 30 54 66 30 86
XII XIII XIV
нових зграда
VIII 108 IX 19 X 19 XI 142
48 41 7
Са Зеленог Венца (грађевинска делатност 1932/33 г.) Следствено овоме и административан посао у Одељку за Грађевински одбор је смањен, што се најбоље види из следећих података. У 1932 години био је 9371 предмет заведен у деловодник Одељка, а за 1933 год. 7861, мање заведено 1510 предмета; на седницама Грађевииског одбора донето је мишљење за 3487 разних предмета у 1932 години, а за 1933 годину за 2434, односно мање за 1053 предмета. Нарочито је осетна разлика у општинским приходима који су придолазили у виду грађевинских такса наплаћених у општинским маркама. Тако је у 1932 години наплаћено за 416.064 динара таксе а 1933 годи-
Из предњег прегледа види се, да је најјаче изграђивање било у обе последње године у XI кварту, који је по пространству један од највећих квартова и заузима: Пашино Брдо, Предграђе Војводе Степе, један део код Цветкове механе, Душановац, Вождовац и Чиновничку колонију —- са 142 зграде у 1932 години и са 74 зграде у 1933 години. Следећи кварт по јачини изграђивања био је VIII кв. са 108 зграда у 1932 години, а VII кварт са 43 зграде у 1933 години. Из овога се види, да се периферија вароши интензивно изграђује и попуњава великим бројем зграда, али су зато оне мале, већином приземне па ипак удобне, хигијенске и доста есгетичне. Овде се јасно да видети, да се град шири ка јужној периферији, па чак и ван утврђеног грађевинског реона, а не поред Саве и Дунава, јер овде нема тако погодних терена за подизање мањих и јевтинијих зграда. Овде се још истиче и љубав појединаца према своме сопственом огњишту и крову и