Opštinske novine
31
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
« Стр. 241
жеља за неком врстом економске самосталности. Отуда и долази избегавање, да ови махом сиромашнији људи станују као закупци у великим зградама у вароши у улицама добро калдрмисаним, каналисаним а уз то много ближим и за отправљање његових свакодневних послова. На ширење града ка периферији утиче још један врло важан фактор а то је, да је тамо терен сразмерно јевтин и да је према имовном стању појединаца најповољнији за куповину ради иасељавања. Зграде подигнуте за ове две последње године у погледу архитектонске обраде, солидности израде и употребљеног материјала разлику.ју се много од зграда ранијих година подигнутих, нарочито од оних ко.је су подигнуте одмах после рата па до 1925 године. Те су зграде до 1925 г. зидане без довољног надзора и од нестручних људи тако, да и ако је прошло тек десет година од како су подигнуте, сада изгледа.ју као старе зграде, дотрајале, са исквареном столаријом, патосима, итд. Данашње зграде по спољној обради и по прецизности израде су боље, а израде су чисте и прецизне и поред тога што су цене знатно опале. Сада је утакмица између предузимача много јача, те се зграде много солидније и ј.евтиније изводе. Благодарећи овој утакмици, већем искуству граћевинских мајстора и предузимача, а и опрезности сопственика, смемо слободно рећи, да са садашњим изграћивањем и обоадом зграда можемо потпуно бити задовољни. Сем зидања приватних зграда у Београду, за које су добивене уредне граћевинске дозволе и које су изведене по свима законским прописима, има велики број бесправно подигнутих зграда. Ове су зграде махом зидане на периферији и од слабог материјала, са свим мале и неугледне. Њих зида сиротиња и то у већини ван граћевинског реона. О овим бесправно подигнутим зградама води рачуна Контрола зидања. У току 1932 године поднето је 1180 реферага, а 1933 год., тај се бро.ј пење на 1334 реферата. У овај број нису ушле само целе бесправно подигнуте зграде, но и дозићивања, као и разне мање и веће преправке и сви грађевински радови за ко.је је потребно поибављање граћевинске дозволе и одобрење Суда Општине града Београда. Сви ови реферати поднети од стране Контроле зидања достављају се у најкраћем року Кривичном отсеку О. г. Б., на даљи законски поступак. И ако је рад Контроле зидања предан и савестан, бесправно се зидање не може у корену пресећи. Успех овог посла зависи од активности полицијских власти, које су једино у моћи да осетно казне свако лице без дуге администрације, било сопственика, било извођача који бесправно зида. Сви ови бесправни радови срећом су мале вредности.
Према свему раније реченом може се извести закључак, да је изградња Београда на добром путу. Само сопственици зграда, у свом личном интересу, морају више обратити пажњу на пројектанте и извођаче, ако хоће да им зграде буду и удобне и солидне и лепе.
Једна вила на Сењаку (грађевинска делатност 1932/1933 г.)
Уопште узевши грађевинска делатност у Београду је таква, да са њоме можемо бити задовољни и поред свих недостатака који се опажају у начину изграђивања. Задоцнели Грађевински закон, који је ступио на снагу 16 децембра 1931 године, затим очекивање да се израде Уредба и Грађевински правилник,
Једна вила у улици Милешевској (грађевинска делатност 1932/1933 г.)
смета да се једном пође правим путем ка модерном изграђивању Београда а уједно поведе и много жешћа борба противу сваког бесправног зидања. Можемо се надати да ће све ове тешкоће бити ускоро преброђене, те да ће се од половине 1934 године моћи поћи сигурним и сталним правцем, који ће омогућити да се Београд изграђује по свима модерним урбанистичким прописима.