Opštinske novine

Стр. 788 -и : нод, Скупштина Југословена у Кливланду, Црногорски просветни клуб у Детроиду, Југословенска колонија у Чиле-у, Југословенска колонија у Бугарској, Хрватски исељеници у Југозападној Африци, Југословенска колонија у Тартагал Салти, Југосло^ени у Западној Аустралији, Југословени у Сент Лују, Српска православна црквена општина у Сент Лују, Колонија Чекикамата, Југословенска колонија на Ријеци, Југословенски клуб у Јоханесбургу, листови „Уједињено Српство" и „Југославија" у Чикагу, Југословенски држављани у Енглеској, Југословенски национални комитет у Мелбурну, Коло Српске омладине у Темишвару'и т. д. и т. д.

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ чекивали искреним узвицима одушевљења. Загреб, у својо.ј дубокој тузи, није могао да се одвоји од тела љубљеног Краља. Час доласка Дворског воза у Престоницу померен је за 15 октобар око 11 часова ноћу. Београд је био у дубокој црнини. Уличне сијалице обавијене црним флоровима, црне драперије и црне заставе на уличним стубовима и на свима зградама, сви излози у црнини са кандилима која су просипала слабу трептаву светлост на замрачене улице. Сви локали затворени. Трамвајски саобраћај обустављен је још пре 10 часова ноћу. Па ипак, никада није било више Беогађана на београдским улицама него те тужне, мрач-

Краљев одар у (Старом двору)

Најтужнији дан Београда Долазак дворског воза са мртвим телом Витешког Краља-Мученика био је у први мах предвиђен за 15 октобар у 13.30 часова по подне. Али, то није било могуће извршити. После тужног дочека у Сплиту, који се сав претворио у .један очајан грцај бола, дуж целе пруге, кроз Далмацију и Лику, Кроз Хрватску, Славонију и Срем, тужни Дворски воз пролазио је кроз живи зид Југословенског народа, кроз непрегледни посмртни шпалир стотина хиљада људи, који су у скрушеном болу, клечећи поред хладних шина, са воштаницама у рукама, хтели да одаду последњу почаст Витешком Краљу, да Га испрате последњи пут својим сузама бола, као што су га некад до-

не и влажне јесење ноћи. Из свих крајева Београда, од широких улица центра до удаљених уличица крајње периферије, Београд је био у покрету. Многобројне групе Београђана убрзо су се претвориле у поворке, неме и без речи, које су све имале исти правац: железничку станицу и улице до Старог Двора; исти циљ: да одаду тужни поздрав Краљу, који се мртав враћа у своју Престоницу, положивши живот за љубав мира и величину Отаџбине. Још од 6 часова по подне народ је почео да заузима најпре клупе, затим тротоаре дуж улица од железничке станице до Старог Двора, куда су требали да прођу посмртни остатци Витешког Краља. А у 9 часова у вече