Opštinske novine
9*
Прилози за историју Београда Др/ Сгеван 3. Иванић директор Централног хигијенског завода у Београду
Развој здравствених и хигијенских прилика Београда и градова Србије (Наставак)
За варош се вели да је насељена Турцима, само на периферији на путу ва Ваљево станују чисти Срби. Варош се налази дубоко( у долини, са свих страна опкољена брдима, на којима се ни пешке не може пети, изузев једног пута. То је, изгледа, пут за Златибор. У Ужицу има више од 2000 кућа. За Пожегу тај извештај вели да је турска варош, која има једну рђаву паланку ограђену палисадама. Наше познавање старих вароши у Србији можемо донекле допунити и проучавањем слика Београда из разних историјских времена, иако те слике нису најверније претставиле стари ијзглед ове вароши. Све слике из 15 и 16 века приказују турски Београд, као лепу и велику варош с утврђењима, кулама и многобројним џамијама. Улице су уске, куће угрпане, уске, високе, обично на два спрата, покривене, врло вероватно, шиндром или даскама. У предграђу види се неколико кућа, врло утрпаних, као садашњи затворен систем изграђивања кућа. То су биле, вероватно, трговине или занатлијске радње, јер су турске куће за становање топа доба обично биле повучене у дворишта. На сликама из 16 века нарочито се види облик кућа, какав је и до данас очуван у албанским или јужно-србијанским варошима: двоспратне, уске, с простим ниским кровом. У 17 веку Београд се није много изменио. Изглед његов сасвим се променио, кад су га Аустријанци узели у 18 веку и држали 22 године. Један план Београда показује праве, дугачке улице тако да Виловски има право кад тврди, да се Београд овог доба удешавао и преуређивао према изгледу тадашњег Беча. На том плану види се јако велика Дунавсма варош са једном дугачком улицом која иде с једног краја вароши на други. То ће вероватно бити Дуга улица (1^ап§;е Оаззе) која се често помиње у старим записима. О преуређењу овог немаччког дела Београда има доста података. По-
ред Дуге улице на плану се види и једна шира и дужа улица паралелно са Дугом улицом и Дунавом, а исто тако и једна трећа паралелна улица. На Сави се види мања српска варош. Други један план који ће пре бити генерални план за уређење, показује варош праволинијски испресецану паралелним уздужним и попречним улицама. V Друга половина 18 века и почетак 19 века су доба назадовања Београда све до узимања БеоГрада у српске руке. Београд је кроз цело то доба, будући на граници Турске, имао чисто војнички одбранбени значај. Турска сила била је у опадању. Држава је, поред спољашних ратова, била непрестано изложена унутрашњим немирима и бунама. Назадовало се у сваком погледу, па су и Београд и друге вароши; у Србији биле у сваком погледу у опадању. Из вароши су се несумњиво исељавали богатији трговци и остали грађани. Сва хигијенска уређења, нарочито општа варошка пропадала су. Водовод је заиемарен. Калдрма се искварила и извалила. Улице су биле пуне рупа и блата. Куће опале, многе запуштене и полупорушене. После Београдског мира 1740, Турци су опет завладали Србијом и опет су се понављали догађаји који су били на дневном реду од турског завојевања српским земљама. Опет су настала кретања народа; вароши су напуштали српски становници, па су опет опустиле, послови стали, трговина изумрла. Срби Београђани су се још 1738, чим су осетили, да се ближи крај аустријској владавини у Србији, почели исељавати из Београда у Српски Шанац, према Петроварадину. То су били понајвише трговци и занатлије. Доцније 1 фебруара 1748 Марија Терезија за заслуге проглашује ово насеље „слободном Краљевском вароши' ^еор1ап1а коју Срби назваше